Čovečanstvo, već umorno u duelu sa nevidljivim neprijateljem koji nemilosrdno seje smrt širom planete, željno očekuje pobedu u toj iznurujućoj borbi. Naučnici neumorno rade trudeći se da pronađu spasonosnu vakcinu koja bi efikasno sprečila bujanje pošasti koja za sve predstavlja nerešivu enigmu. Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi Srbija do kraja godine trebalo da dobije vakcinu protiv virusa COVID-19 mnoge je obradovala, ali i podstakla da na internetu pronađu podatke koja država je najbliža formuli za vakcinu.
Od kada je krajem prošle godine smrtonosni virus napao Vuhan, brojne zemlje se utrkuju koja će pre proizvesti dragocenu vakcinu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, trenutno je 140 vakcina u pretkliničkim, a 23 vakcine su u kliničkim ispitivanjima. Kako stvari stoje, u pronalasku spasonosne vakcine najdalje su otišli Rusi.
Teška bitka
To potkrepljuje izjava direktora Ruskog fonda za direktna ulaganja Kirila Dmitrijeva, koji tvrdi da je do kraja 2020. moguće proizvesti 200 miliona doza vakcine, koju je razvio Institut Gamalej. Već u avgustu, kako se navodi, počinje masovna proizvodnja. Vakcinu su na sebi ispitivali stručnjaci ovog Instituta, među kojima su i njeni pronalazači.
U stotine projekata širom sveta na razvoju vakcine protiv korona virusa, vlade i privatnici uložili su do sada milijarde dolara. Tim povodom oglasio se i milijarder Bil Gejts:
– Buduća vakcina treba da bude dostupna tamo gde je najpotrebnija, a ne samo zemljama koje budu mogle najviše da plate.
On je podvukao da se distribucija vakcine mora oslanjati na pravičnost, a ne na tržište. Dok se naučnici širom sveta bore za lek oglasila se i dr Ana Gligić, poznati virusolog i nekadašnji šef laboratorije u Institutu Torlak:
– Život mora da se vrati u normalu. Jer ako nastavimo da živimo sa ovim opterećenjem sledi katastrofa, i psihička i ekonomska. Ipak, moramo da budemo svesni da COVID-19 nikada neće nestati iz naše sredine.
Ovakve viruse, smatra ona, jedino nešto iz prirode može da natera da nestanu.
– To znači da će virus morati da protutnji kroz nas ili ćemo da dobijemo vakcinu. Ali ko zna kada će se vakcina pojaviti. Mnogo je teško nešto predvideti posle samo nekoliko meseci od pojave novog virusa. Kada sam radila, nekada je bilo potrebno da prođu po dve, tri godine da bih neki virus identifikovala i to uz pomoć Jejl univerziteta u SAD. COVID-19 moramo da uhvatimo i za rep i za glavu, slikovito rečeno – istakla je dr Gligić za “Politiku”.
Stigle porudžbine
U Kini, zemlji gde je buknula epidemija, grade fabriku vakcina. Očekuje se da masovna proizvodnja počne u martu, pošto kineski stručnjaci tvrde da će prva vakcina biti spremna u ovoj zemlji već ove jeseni i za hitne slučajeve upotrebljena najkasnije krajem godine.
I Amerikanci ne sede skrštenih ruku njihov farmaceutski koncern Moderna Inc objavio je da će do kraja jula početi finalna klinička ispitivanja za vakcinu protiv ovog virusa. Studiju vodi Nacionalni institut za zdravlje, a američka vlada je u projekat Moderne uložila gotovo pola milijarde dolara.
Konačna klinička ispitivanja će se sprovesti na oko 30.000 odraslih.
Vakcina za COVID-19 kompanije Bharat Biotech prva je u Indiji koja je dobila zeleno svetlo vladinog regulatora lekova za testiranje na ljudima u zemlji s više od 1,3 milijarde ljudi koja beleži veliki porast novozaraženih. I u Velikoj Britaniji tragaju za “svetim gralom”. Tamo je počela poslednja, treća faza ispitivanja “Oksford vakcine”. Veruje se da će krajem avgusta biti poznato da li je efikasna i stabilna i da li može u proizvodnju koja bi zaustavila pandemiju. .
Dve milijarde doza su već naručene, navela je britanska farmaceutska kompanija AstraZeneca, a svaka košta približno koliko i jedan espreso. Paskal Sorijot, koji radi za AstraZeneca, kaže da se veruje da će njihova vakcina štititi od virusa COVID-19 najmanje godinu dana…
Trudnice u teškom stanju
Dve trudnice u Nišu zaražene su koronom. Nažalost, 27-godišnjakinja koja je u sedmom mesecu trudnoće je na respiratoru na intenzivnoj nezi Ginekološko-akušerske klinike i lekari non-stop prate njeno i stanje bebe, kažu u Kliničkom centru, dok je 34-godišnja trudnica u šestom mesecu na kiseoničkoj potpori na Klinici za pulmologiju i njeno stanje se blago poboljšalo.
Novak izazvao buru
Proletos u jeku borbe protiv korone, najbolji svetski teniser Novak Đoković je izazvao buru reakcija kada je rekao da nije za to da ga neko primorava da bi dobio vakcinu da bi mogao da putuje. U svetskim medijima su to protumačili kao njegov generalni stav, iako je Novak insistirao da treba biti transparentniji kad se govori o vakcini. I epidemiolog dr Predrag Kon, kao jedan od najvernijih Đokovićevih navijača je tada izjavio da mu je žao što nije imao priliku da velikom asu približi značaj imunizacije za zdravlje ljudi.
Opaka variola vera
Te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč epidemija. Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja – što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore. Hitna i masovna vakcinacija urađena je odmah i tako spasla hiljade života.
Dve doze?
Ljudi će verovatno morati dva puta da se vakcinišu kako bi stekli potpuni imunitet, piše “USA Todadž”. Razmak između dve doze bio bi mesec dana, a nakon nekoliko godina bi se dodavala još jedna doza.
– Testiranja na životinjama potvrdila su da su potrebne dve doze – kazala je američka doktorka Keli Mur.
