Andrea Trinkijeri, trener Bajerna, govorio je o radu u Partizanu i ljubavi prema klubu.
– Ponekad se probudim usred noći i razmišljam o toj sezoni. Napravili smo mnogo dobrih stvari. Igrali smo vrhunsku timsku košarku. Bio sam jako, jako srećan. Pitali su me mnogo puta zašto sam otišao, nikad nisam hteo da pričam o tome – rekao je Trinkijeri u podkastu „Na ivici terena“ za ATV.
Onda je naveo da bi priča o tome bila štetna.
– Jedino što ne želim jeste da štetim Partizanu. Ako bih sada pričao o tome, onda bih štetio klubu. To sada nije aktuelno, nećemo o detaljima. Bio sam u Rusiji, Grčkoj, Italiji i Nemačkoj, mnogo godina radim, ali moje iskustvo iz Partizana je najvažnije u karijeri. Bilo je, a i sada je nezaboravno. Žao mi je. Imam neke granice i principe. Ne mogu da zahtevam principe od igrača, ako ih ja nemam. Kada imaš neke principe, do neke granice možeš ići na kompromis, ali ne na sve. I dalje mi je žao zbog svega što se dogodilo.
Ne krije da gaji ljubav prema klubu i dalje.
– Školu Partizana niko nema, to se vidi svaki dan – na putovanjima, na terenu, na treningu, na sastanku… Meni je sjajno bilo u Partizanu, sa navijačima, igračima. Uvek pričam o Partizanu i uvek ću biti zaljubljen u Paritzan. Grb Partizana mi je istetoviran na srcu. To je nazeboravna škola. Najveća snaga kluba su navijači, jer izvuku 30 odsto više iz ekipe. Sada imaju najboleg trenera na planeti, daleko najboljeg. To će biti sve u redu. Za svaki proces je potrebno vreme. Ja sam došao u najgorem trenutku. Svaki dan smo hteli da dodamo nešto novo, hteli smo da budemo bolji. Voleo bih da svi igrači Partizana koji su bili sa mnom budu poštovani jer su sve dali za klub. Ona ekipa je igrala srcem, svaki put za svoje navijače – podvukao je Trinkijeri.
