Art salon je obnovljen prošle godine, a Nebojša i Nataša Stojković, bračni par umetnika angažovao se da volonterski, uz prijateljsku pomoć i saradnju široke likovne kolonije umetnika sa prostora bivše Jugoslavije nastavi tradiciju organizovanja izložbi umetničkih dela dva puta godišnje.
Ovogodišnji Art salon otvoren je u galeriji Srpske nacionalne akademije i traje do 25. oktobra, a po rečima Radovana Gajića, književnika i istoričara umetnosti, na otvaranju izložbe, salon je fizički, napokon stigao tamo gde i treba da bude i gde mu je mesto, a to je pod krovom SNA.
– Upravo stvaraoci su oni po čemu možemo da kažemo da ovaj Art salon ima već duboku tradiciju, kako u sredini koju smo stvorili nastojanjem da sačuvamo izabrani deo porekla koje nismo birali, tako i u sredini koju smo izabrali kao prostor novih ostvarenja sebe. Imena pojedinih umetnika i njihova dela, ovde su već decenijama, a sa njima i mi, ovde, toliko trajemo. Toliko dugo i toliko uporno, jedni drugima dajemo nadu. Sa svim stvaraocima, kao i sa drugima u publici, za razliku od pomenutih bezvučnih razgovora njihovih dela, mi možemo ovde, da razmenimo blagodat razgovora i toplinu ljudske reči. Ima li, od ovoga, dubljeg smisla, rekao je Radovan Gajić.
Ozrenko Mrkić, akademski slikar, bivši Sarajlija, bio je jedan od članova žirija za ovu izložbu. Ne krije svoje oduševljenje događajem i naglašava da mu ovakve izložbe puno znače kao umetniku.
"Retko se mogu videti revijalne izložbe ovakvog karaktera. Ovo je pravo osveženje, mnogo je različitih stilova, nisam znao mnoge umetnike i nisam poznavao njihov rad, to je bilo nešto novo za mene i zato uživam na ovakvim događajima."
Nebojša Neba Maćoš, poreklom iz Kikinde, slikar, ističe entuzijazam i umetnika i posetilaca.
– Zaista bih voleo da se sve ovo podigne na još jedan ozbiljniji nivo u smislu da se nađu i sponzori koji će pomoći ovakva okupljanja. Umetnost povezuje, ona komunicira i lepo je da se ovako sastanemo i družimo, a dobro bi bilo i kada bi umetnici imali neku finansijsku satisfakciju od prodaje svojih dela.
INTERVJU U PROLAZU SA NEBOJŠOM STOJKOVIĆEM ORGANIZATOROM ART SALONA
Umetnici su osetljivijiNebojšu Stojkovića smo pitali zašto su se on i supruga Nataša prihvatili nimalo jednostavnog zadatka organizovanja art salona. – Želja nam je bila da sve ove umetnike, naše drage prijatelje koje poznajemo ovde predstavimo na jednoj ovakvoj manifestaciji, želimo da se veselimo u umetnosti, baš onako kako i treba. Ja sam bio učesnik salona i pre prekida u održavanju, i značajno mi je bilo da se to nastavi, a dobili smo priliku da prvi obnovljeni salon napravimo u konzulatu prošle godine i tada je to naišlo na zaista dobar prijem. Ne samo da su se umetnici obradovali svim ovim dešavanjima, nego su i posetioci zaista sa entuzijazmom to sve podržali. Pa vidite i za ovaj salon koliko je sveta došlo, prepuna je galerija.
Kako vi to tumačite ?
Kako vi ocenjujete Kanadu i Toronto kao bazu za naše umetnike, mogu li od toga da žive? |
Salon u brojkama
Tačno 44 umetnika izložilo je 42 dela (dva učesnika imaju zajedničke radove). Salon je žiriran, a raznolikost pravaca i raznovrsnost izloženih radova, te različite tehnike kojima su rađeni predstavljaju izuzetno bogatstvo ove izložbe. Izloženi su radovi Une i Aleksandra Janićijevića, Anje Karišik, Ane Klašnja, Bobana Došića, Bojana Basarića, Boleta Ćirovića, Božice Rađenović, Cibe Karišika, Davida Milovanovića, Dejana Dimitrijevića, Đure Lubarde, Dragice Gađanski-Didi, Dubravke Matić-Mandić, Gordane Brelih, Gordane Olujić, Grozdane Bukvić, Ive Jeričević, Ivane Bjelice, Jasne Mijušković, Lili Otašević, Maje Radanović, Marie Finkelstein, Marije Vilotijević, Marine Stojković, Milana Vasić, Miloša Bojovića, Mile Vukosavljević, Nataše Stojković, Nebojše Nebe Maćoša, Nebojše Stojokovića, Ozrenka Mrkića, Sofije Obradović, Srđe Vukosavljevića, Tanje Stankić, Tildže Helfield, Selmana Trtovca, Veljka Pavlovića, Vesne Milovanović, Violete Milovanović, Vladana Ignjatovića, Vladete Jeričevića i Zorice Bogdanović. Salon je otvoren i za kanadske umetnike, ovaj put su svoje radove izložile dve umetnice, jer, kako kaže Nebojša Stojković "i mi smo Kanađani, nakon nekoliko decenija života ovde, a jezik umetnosti je univerzalan i tu nema, niti može biti podela." Takođe, izloženi su i radovi nekoliko umetnika iz Srbije.
Uživajmo u nepotrebnom!
Na otvaranju ovog Art salona nadahunuto je govorio Radovan Gajić:
– Od svih vrsta znanih do sada, ipak je samo čovek sposoban da stvaralačkom silom svedoči svoj kreativni čin – da stvara nepotrebne predmete bez kojih se ne može, umetnička dela. Dakle, uživajte, uživajmo svi u ovoj divnoj prezentaciji nepotrebnih predmeta, za koje smo često u stanju i hleba da se odreknemo, i bez kojih, ipak, ne možemo najvažniju stvar, a to je da budemo čovečanstvo.
Kako je sve počelo?
U Torontu je 80-ih prošlog veka osnovano Udruženje diplomiranih studenata Beogradskog univerziteta Singidunum. Prvi predsednik Singidunuma je bio nedavno preminuli Nikola Ajdačić. Početkom 90-ih, Duška i Rade Stojšin, zajedno sa nekoliko svojih prijatelja predložilo je Nikoli Ajdačiću da Singidunum organizuje izložbu naših umetnika koji su živeli u Torontu. Tako je nastao Art salon. Na salonu su od početka učestvovali umetnici Kanađani, različitog etničkog porekla, ne samo iz srpske zajedice. Organizovanje Art salona bio je zajednički napor i mnogih drugih, pre svega pokojnog Đorđa Đorđevića, Bise Šćekić, Zorice Žeravčić, Emila Grahovca, Radovana Gajića, Milana Šćekića, Danice Dimitrijević, Anke i Branka Miokovića, Aleksandra Petričića, Sandre Gajic i Mire Ninković. I lepo je što je ta potreba za ovakvom vrstom komunikacije kroz umetnost još živa i i snažna i kod umetnika i kod publike, što zajednički neguju tradiciju stvaranja i okupljanja u svojoj novoj domovini.
