“Tri scenarija su moguća za BiH, a jedan je vrlo opasan”

pixabay.com

“Sadašnja konfrontacija u Bosni dugo se spremala jer su Srbi i Hrvati samo čekali prave okolnosti da bi se založili za labaviju državu. Te okolnosti su stigle: SAD i EU su oslabljeni i bez rešenosti da očuvaju BiH, a Rusija i Kina odlučnije u podršci Srbima. U takvoj situaciji pred BiH su tri moguća scenarija”, smatra britanski ekspert Timoti Les.

SAD i EU bi, kaže Les, mogle da vrate stvari tamo gde su bile u maju 2021.godine, ali to bi zahtevalo značajno ulaganje vremena, energije i resursa što je malo verovatno. A to otvara drugu opciju – da se prilagode srpskim zahtevima za labaviju državu. Treća opcija je mlak napor da se blokiraju Srbi što ne postiže cilj a opet vodi ka tome da Republika Srpska proglasi nezavisnost, konstatuje britanski ekspert koji je svojim stavovima, posebno o potrebi menjanja granica na Balkanu, često umeo da uzburka javnost.

Koja od tih opcija je najverovatnija?

– Prva je relativno gledano malo verovatna – da će spoljne sile uložiti potrebno vreme, energiju i resurse da bi obuzdale Srbe. Tako ostaju druge dve opcije: bilo da će pokušati da se prilagode Srbima, prihvatajući labaviju državu, bilo da će pokušati da ih blokiraju. A mislim da su obe te varijante moguće. Rekao bih da postoji ogromna nervoza u Evropi i u Bosni oko toga da se ne dozvoli raspad Bosne, što negde daje prednost drugoj opciji – da se uloži izvestan napor za nagodbu sa Srbima u vidu labavije države čime bi Republici Srpskoj bila uskraćena stvarna nezavisnost.

Da li je činjenica da EU radi na popravljanju Inckovog zakona dokaz da je on bio greška?

– Dok god je na snazi zakon o negiranju genocida Bosna će ostati u stanju akutne krize. Inckov zakon nije glavni izvor nove krize, iako je bio okidač za nju.

Zašto Milorada Dodika neki na Zapadu optužuju da razbija Bosnu dok on samo želi da se poštuju Dejtonski sporazumi i Ustav BiH?

– Dva su glavna razloga. Jedan je da ne veruju kad Dodik kaže da samo želi vaspostavljanje dejtonskog rešenja. Drugi razlog je što veruju da su Srbi iskreni u težnji da se revidiraju postojeći politički aranžmani ali naprosto ne veruju da je to moguće a da se ne izazove silovit odgovor Bošnjaka. Tu su i pitanja reputacije I ugleda u očuvanju političkih aranžmana koje je Zapad uspostavio.

Mogu li sankcije išta da promene?

– Mogle bi da obuzdaju Srbe ako bi bile sveobuhvatne, snažne i podržane od svih. Ali ne vidim mnogo naznaka da će takve sankcije biti uvedene. SAD i Evropljani govore o zabrani putovanja i zamrzavanju sredstava političkih lidera što I nije naročito sredstvo odvraćanja u poređenju s kaznom birača s kojom bi se Dodik suočio ako ne ispuni obećanje da će ojačati autonomiju Srba. Možda je važnije što postoji međunarodni otpor primeni sankcija.

Da je opcija neka vrsta nove vojne intervencije u Bosni?

– Obrazloženje za taj predlog je da bi raspoređivanje vojske zastrašilo Srbe I nateralo ih da odustanu od zahteva za labaviju državu u Bosni ako to nosi rizik od vojne odmazde. Evropljani takođe misle da mogu da utiču da nezavisnost Republike Srpske postane neizvodljiva time što bi kod Brčkog ojačali podelu entiteta. Ali u ovom trenutku ovo je samo predlog, jer u Evropi nisu previse raspoloženi za konfrontaciju sa Srbima, još manje za vojnu koja bi mogla da prouzrokuje žrtve.

Postoji još jedna dimenzija – rizik za Evropljane da ako Srbi ne budu zastrašeni I proglase nezavisnost evropski vojnici bi se možda našli usred novog sukoba gde njihova misija ne bi bila da blokiraju Srbe već pre da ih zaštite od Bošnjaka koji žele da makar i silom sačuvaju Bosnu. Ne mislim da bi se evropski lideru usudili da uđu u sličnu situaciju.

Na Kosmetu ne prestaju provokacije Prištine. Može li to Priština sama?

– Odgovor je kratak – ne. Nova vlada na Kosovu preduzima koordinirane napore da uspostavi suverenitet nad severom Kosova. Kako tu nezavisnost ne može da uspostavi kroz pregovore sa Srbijom, čini to unilateralno i silom. Ali problem je što nema međunarodnu podršku za svoje akcije. Srbija ih očigledno ne odobrava, Kosovo nema podršku EU, SAD ili Rusije koje ne žele novi sukob na Balkanu. To postavlja čvrsta ograničenja Prištini u tome koliko daleko može da gura svoju politiku.

Koji je manevarski prostor Beograda?

– Taktički izbor Beograda je da preti vojnom aneksijom severa Kosova. Dosad je to bilo relativno uspešno u smislu da je izazvalo paniku Evropljana koji su poverovali da bi se to moglo izroditi u novi sukob i kao posledica Evropljani su uticali na Kosovo da odustane od napora da silom integriše sever. Ali nisam siguran da Srbija ima mnogo više prostora za manevrisanje od toga, bar ne u ovom trenutku. To zapravo znači da može da ne popušta po pitanju severa Kosova čekajući da se neke okolnosti promene u budućnost, da bi možda uspela da postigne širi cilj – da pokuša da integriše sever.

Kako onda do rešenja za KiM?

– Ne verujem da Kosovo može da zauvek ostane u nerešenom statusu ali ne mislim ni da će njegov status da se rešava silom. Ali u ovom trenutku prepreka za rešavanje tog spora jeste što Kosovo nema ništa da ponudi Srbiji što bi, bar iz ugla Beograda, moglo da bude kompenzacija za gubitak Kosova. Niti su SAD I EU voljne da daju kompenzaciju Srbiji u vidu Republike Srpske, bilo iz razloga ideologije, bilo iz straha da ne izazovu novi sukob u Bosni. Svestan sam da je to kontroverzna izjava ali šta god ko mislio o tome ko je u pravu a ko nije kad otvara pitanje granica na Balkanu, posebno u Bosni, neizbežna realnost je da se bez toga ne može rešiti pitanje Kosova.

Da li imate u vidu neku vrstu međunarodne konferencije?

– Mislim da će se tako svakako završiti ova faza balkanske politike. Ali do toga ima još mnogo koraka.

Nedavno ste rekli da je vreme da i Rusija i Kina predlože svoje specijalne predstavnike za Balkan budući da ih ima EU, SAD, Britanija…

– Ne bih se iznenadio da Rusija, Kina, možda i Turska imenuju međunarodne izaslanike za Balkan. Te zemlje svakako imaju svoje interese u regionu, a možda će pomisliti da je slanje izaslanika stvar prestiža jer je imati određenu ulogu na Balkanu dokaz da je neka država važna sila. Takođe mislim da će lokalni akteri želeti njihovo uključenje. Očekujem da će se u nekom trenutku Bošnjaci zatražiti od Ankare da se direktno uključi. Mislim da je moguće da i Srbi zatraže rusko posredovanje. Sve to ukazuje na verovatan sastav velikih sila koje bi mogle da učestuju u završnom rešenju za Balkan, kad i ako na kraju sednu za pregovarački sto na nekoj novoj međunarodnoj konferenciji za region.

Bajdenova administracija ima tri, a možda će dobiti i četvrtog izaslanika na Balkanu.

– Razmišljanje u Vašingtonu je izgleda da imenovanjem različitih izaslanika SAD mogu da pomognu da se region pacifikuje i vrati na put modernizacije i integracije. Ali sumnjam da će Vašington uspeti u tome. Sve navodi na zaključak da najviše što američki izaslanici mogu jeste da drže pozicije na Balkanu u nadi da će se na kraju stvari promeniti. Kako je malo verovatno da će se to desiti, pretpostavljam da će njihova misija postepeno evoluirati od blokiranja revizionizma od grupa kao što su Albanci i Srbi, do prilagođavanja revizionizmu a sve s ciljem da se izbegne nasilje.

Kakva će biti misija britanskog izaslanika, ser Stjuarta Piča?

– Da čuva britanske interese na Balkanu. London je politički investirao u trenutno uređenje regiona u čijem je oblikovanju igrao važnu ulogu. On takođe želi da spreči eventualni sukob u kom bi Britanija možda morala da interveniše. Posao ser Stjuarta je prevashodno da pokuša da izvrši uticaj na SAD I EU. Britanija je vešta u posredovanju između ova dva veća aktera i održava ravnotežu moći među njima.

Često slušamo o lošem uticaju Kine i Rusije. Zašto je to tako? Šta su to Rusija i Kina učinile da budu doživljavane na takav način?

– Mislim da je razlog što SAD obično taj uticaj opisuju kao zloćudan, posebno ruski , sukob zbog geopolitičkog statusa Balkana. Vašington želi da integriše region u američku uticajnu sferu preko članstva u NATO i kasnije u EU. Moskva to vidi kao pretnju i želi da Balkan ostane formalno nesvrstan. U tom smislu nadmetanje na Balkanu je isto kao i nadmetanje SAD i Rusije u sporovima u drugim delovima istočne Evrope, kao što je Ukrajina.

Zašto je važno za Evropu i za globalnu situaciju da imamo funkcionalni Balkan?

– Zapad ima dva ključna interesa na Balkanu: jedan je da pacifikuje nestabilni region koji može da izveze nestabilnost u EU ako bi ponovo izbio konflikt. Ali mislim takođe da je Balkan počeo da predstavlja neku vrstu totema za uspeh vizije svetskog poretka zasnovanog na multinacionalizmu. Postoje neke grupe u EU koje smatraju da je Balkan mesto gde se ova vizija svetskog poretka može i treba braniti. Nasuprot tome ima onih koji veruju u nacionalne države i u ograničenja istorije, koji veruju da je Balkan mesto gde mogu da prikažu superiornost svoje vizije.