– Osim ukoliko ne dođe do prećutnog stopiranja našeg izvoza za EU, zbog prezasićenosti njihovog tržišta, pošto oni imaju pravilo da u vanrednim situacijama daju prednost proizvođačima iz Unije – napominje profesor Ševarlić.
Uz konstataciju da Srbija ne samo što nema dovoljnu proizvodnju hrane da bi zadovoljila ruske potrebe, već ne može da nadomesti ni evropske proizvođače koji su izvozili na rusko tržište, Ševarlić ističe da postoje tri pristupa kako u novonastaloj situaciji najbolje postupati u korist srpskog seljaka i prehrambene industrije.
– Prvi je da radimo u korist i Rusije i EU. To znači da uvozimo prasad i telad iz EU, da ih tovimo kod nas i onda prerađujemo u našim klanicama i te finalne proizvode izvozimo kao naš proizvod.
Drugi pristup je da Srbija investira značajnija sredstava u sistem navodnjavanja, stočarstvo, prehrambenu industriju i razvijemo što više završnih proizvoda sa oznakom "mejd in srbija", koji treba da podrazumeva kvalitet.
Briselu je bolje da ćutiProfesor Ševarlić smatra da EU nema pravo Srbiji ništa da prebacuje. |
Treći pristup je, ako već ne revitalizujemo zadrugarstvo, da uključimo nekoliko stotina hiljada malih porodičnih gazdinstava u otkup njihovih proizvoda, ali tako što će oni učestvovati u podeli dobiti po osnovu finalnih proizvoda, a ne da taj profit završi u rukama izvoznika, dok proizvođaču ostaje samo zarada na otkupnoj vagi – objašnjava Ševarlić za "Vesti".
Ovaj ugledni stručnjak i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije se zalaže za kombinaciju sva tri pristupa, i uveren je da bi i domaći potrošači bili na dobitku, jer bi dobili kvalitetnije proizvode po nižim cenama.
Na pitanje da li je premijer Aleksandar Vučić zauzeo dobar stav povodom uslovljavanja Brisela da država ne podstiče srpske proizvođače kako bi na ruskom tržištu zauzeli mesto evropskim, Ševarlić odgovara da političari ne treba da se petljaju u ekonomiju.
– Nema razloga da ne iskoristimo šansu koja nam se ukazala za povećanje izvoza na tako jednom velikom tržištu kao što je rusko – kaže Ševarlić.
Preko državne banke do dve milijardeNa dilemu kako doći do dve milijarde evra, koliko se procenjuje da je neophodno za revitalizaciju srpske poljoprivredne i stočarske proizvodnje, profesor Ševarlić takođe ima odgovor. |
