Ne možemo poreći da se naš stav prema ljubavi i vezama menja kroz godine i da ono što je danas ideal za nas, nekada nam je zvučalo nezamislivo. Ljubav je bila povod za mnoge ratove, stvaranje umetničkih dela, ali i naučna istraživanja i posmatranja kroz vekove.
Danas, kada su svi odnosi znatno izmenjeni revolucionarnim događajima i napretkom na globalnom nivou, tražimo načine da ljubav shvatimo, opišemo i doživimo. Iz ove potrebe razvila se jedna od najboljih i najnovijih teorija ljubavi, koju je stvorio Robert Sternberg devedestih godina prošlog veka.
Intimnost, strast i privrženost po Sternbergu su “tri ključne komponente” ljubavi, a da je njegova teorija istinita potvrdila su i istraživanja iz različitih država širom sveta. On tvrdi da je ovu teoriju osmislio u trenutku kada je i sam bio u vezi koja više nije vodila nigde, te je bio primoran da preispita sve aspekte romantičnih veza.
Šta on podrazumeva pod ove “tri komponente”?
1. Intimnost
Intimnost u vezi nam govori koliko su partneri bliski, povezani i koliko veruju jedno drugom. Ključ visokog stepena intimnosti je dobra komunikacija, koja zatim uslovljava bliskost i duboku povezanost s partnerom.
2. Strast
Koliko smo strastveni možemo da zaključimo pomoću toga koliko smo uzbuđeni kada treba da se vidimo sa drugom osobom i da li osećamo čežnju uvek kada ta osoba nije sa nama. Pod strašću se podrazumeva i fizička privlačnost, ali Sternberg tvrdi da veze koje se zasnivaju samo na njoj uglavnom nemaju budućnost.
3. Privrženost
Ovo je jedina komponenta ljubavi koja je svesna i namerna i podrazumeva nečiju rešenost da naredni period života provede samo sa tom jednom osobom. Sternberg to opisuje kao trenutak u kom kažemo “to je to, ne moram dalje da tražim” i odlučimo da se upustimo u ozbiljan odnos.
Interesantno je da ove “tri komponente” mogu da se ukrštaju na različite načine i stvaraju različite tipove ljubavi i romantičnih odnosa. Verovatno ste i sami imali veze u kojima nisu sve tri komponente bile zastupljene, ali to ne znači da vaš odnos nije bio validan ili pravi.
U zavisnosti od toga na koji način se ove komponente ukrštaju, možemo definisati osam vrsta ljubavi.
1. Potpuno odsustvo ljubavi – ne sadrži nijednu od komponenti.
2. Prijateljstvo – zasniva se na bliskosti i poverenju koje imamo u drugu osobu, uz potpuno odsustvo fizičke privlačnosti ili želje da uplovimo u ljubavnu vezu sa njom.
3. Zaluđena ljubav – neki je nazivaju još i strastvenom ili zavodničkom ljubavlju i ovaj termin se uglavnom može koristiti za veze koje tek nastaju kada su partneri obuzeti jedno drugim uz retko razmatranje budućnosti ili produbljivanje odnosa.
4. Isprazna ljubav – podrazumeva postojanje samo privrženosti i uglavnom postoji period u dugogodišnjim vezama ili brakovima u kojima se javlja ova faza.
5. Romantična ljubav – zasnovana na intimnosti i strasti predstavlja većinu današnjih veza u kojima partneri uživaju jedno u drugom ne planirajući zajedničku budućnost, brak ili decu.
6. Saputnička ljubav – ukoliko imate prijateljstva koja traju dugi niz godina, verovatno ih možete nazvati saputničkom ljubavlju jer su ispunjena intimnošću i privrženosti i znate da na tu osobu možete uvek da računate. Osim u prijateljstvima javlja se i u brakovima u kojima se izgubi strast, ali i među članovima jedne porodice koji su duboko privrženi jedni drugima.
7. Blesava ljubav – ovu vrstu ljubavi čine jaka strast i privrženost uz potpuni izostanak intimnosti i poznavanja druge osobe. Danas se veliki broj parova odlučuje za brak iako među njima vlada blesava ljubav i uopšte nisu svesni stavova i ideja o budućnosti budućeg životnog saputnika.
8. Potpuna ljubav – kombinacijom tri ključne komponente nastaje prava, potpuna ljubav i harmoničan odnos.
