– Život je svakodnevno učenje, ali imamo hrabrosti i zrno ludosti da se u krizna vremena upustimo u preduzetnički biznis – kaže Dušan. Dok su pljeskavice i pecivo u Srbiji osnovna hrana za usput, osnovu ovog obroka čine jogurt, voćni pelat i kranč musli.
Srpsko tavorenje– Po povratku sam radio u Ministarstvu ekonomije, pa u Ministarstvu finansija Srbije. Zadržao sam se tri godine i dao sam otkaz jer je moje znanje počelo da stagnira, a kreativnost je bila osuđena na tavorenje, što nisam želeo – kaže Dušan kako je rešio da uzme stvar u svoje ruke. Svi se slažu da im je radno iskustvo svakako bilo podsticajno. |
– Iskreno, nama je ovakva Srbija okovana strahom od modernizacije i višedecenijskom besparicom i pustim obećanjima o boljem životu samo pomogla da se upustimo u preduzetničke vode – kroz osmeh kaže Strahinja.
– Našu kreativnost je kočila tromost srpskog poslovanja i bez prethodnog dogovoranja, a nekako u isto vreme smo dali otkaze i krenuli u poteru za novim poslom. Potraga je bila bezuspešna! Srbija je poslovno mrtva, ugušena neznanjem i nekreativnošću iza kojih se kriju kruti i nezadovoljni šefovi, ali i zastareli sistem poslovanja – kaže Dušan i otkriva da bi Strahinjina i njegova pustolovna potraga posla potrajala, da se nije umešao najmlađi, a u neku ruku, najhrabriji od njih, Nikola.
– Strahinja, Dušan i ja smo već neko duže vreme razgovarali o započinjanju nekog privatnog biznisa. Bilo je lutanja i vrludanja, ali u poslednje vreme smo najviše bili zagrejani za ideju da proizvodimo ovaj obrok. Međutim, Dušan se predomišljao i oklevao, dok smo Strahinja i ja bivali sve zagrejaniji za ideju o zdravom obroku koji se može kupiti i poneti.
Posle nekog vremena je i Dušan presekao i pozdravio se sa državnim poslom. Tako smo postali poslovni trojac – seća se Nikola dana kada su u Dušanovom domu pripremali i degustirali zdrav obrok. Ubrzo su iznajmili poslovni prostor i počeli svoj proizvod da nude maloprodajnim objektima.
– Tromesečni rad je dao i prve rezultate, posao se sada širi, a mi se trudimo da izbegnemo greške – kaže Dušan i objašnjava da su vrlo brzo s maloprodaje prešli na veleprodaju i da tim putem uspešno tabanaju.
– Lutanje i traženje je deo svakog posla. Ipak, najveći problem je bio kako da obroku produžimo trajanje. To smo rešili i sada izdržava dve nedelje, a trenutno radimo nova ispitivanja, kako bi proizvod bio još dugotrajniji iako je bez konzervansa i aditiva – objašnjava Strahinja.
Današnja proizvodnja ne donosi zaradu, ali pokriva troškove i dozvoljava nove investicije.
– To je za nas zadovoljavajuće. Nismo očekivali da se obogatimo preko noći i zato radimo sa mnogo elana, a iz dana u dan su narudžbine sve veće! Realni i očekivani poslovni uspeh, koji podrazumeva desetak zaposlenih i proizvodnju od nekoliko stotina tona prodatog proizvoda u toku sedmice, cilj je kome težimo – kaže Nikola, dok se sprema u radni obilazak nekoliko većih srpskih kompanija zainteresovanih da za svoje kantine pazare jorgut.
