Korist za američko društvo, usled navedenog dnevnog smanjenja unosa soli u ljudski organizam, bi bila ravna onoj kao u slučaju da 50 odsto pušača SAD ostavi cigarete. Takođe bi se znatno smanjio procenat gojaznih, naglašava vođa istraživanja dr. Kirsten Bibins-Domingo.
So, koja doprinosi visokom krvnom pritisku i srčanim oboljenjima, se u Americi koristi znatno više nego što je potrebno, a 75 do 80 odsto unete soli dolazi iz prerađene hrane. Američki muškarci uobičajeno troše 10,4 grama soli dnevno, a Amerkanke 7,3 grama, a potrošnja je i dalje u porastu.
Čak bi i smanjenje unosa soli u ishrani Amerikanaca za svega jedan gram dnevno, sprečilo 11.000 do 23.000 šlogova, 18.000 do 35.000 srčanih udara i 15.000 do 32.000 smrtnih slučajeva usled bilo kojih uzroka.
Žene bi imale najviše koristi od smanjenja soli u ishrani, napominju kalifornijski stručnjaci. Oni takođe tvrde da, čak i ukoliko bi savezne vlasti SAD snosile sve troškove zamišljenjog programa za smanjenje soli u ishrani, na svaki uložen dolar bi im se vratilo između šest i 12 dolara, kroz smanjenje troškova za lečenje oboljenja u kojima so igra bitnu ulogu.
Komentarišući ove nalaze, dr. Lorens Apel i Čeril Anderson sa baltimorskog Univerziteta Džon Hopkins ističu da je dobrobit od smanjenja unosa soli u tom istraživanju čak potcenjena, jer nije uzeto u obzir pozitivno dejstvo na zdravlje dece, kao ni smanjenje rizika od raka želuca, bubrežnih oboljenja, kongestivnog otkazivanja srca i osteoporoze.
