Tri decenije posle pada Berlinskog zida većina građana nekadašnje istočne Nemačke osećaju se kao građani drugog reda, mada se beleže ekonomski pomaci, navodi se u izveštaju nemačke vlade o stanju u zemlji posle ujedinjenja.
– Brojni indikatori pokazuju da smo napravili značajan napredak u približavanju životnih uslova na istoku i zapadu od 1990. godine – rekao je Kristijan Hirte, komesar vlade za istok.
Ekonomska moć na istoku Nemačke do 2018. porasla je za 75 odsto nivoa na zapadu zemlje od 1990. godine. Plate su porasle 84 odsto nivoa plata na zapadu, a kupovna moć na zapadu i istoku je jednaka jer su cene na istoku niže.
U izveštaju se navodi i nedavna anketa koja pokazuje da se 57 odsto istočnih Nemaca osećaju kao građani drugog reda, prenosi Rojters.
Takođe, samo 38 odsto Nemaca na istoku smatra da je ujedinjenje uspeh.
“Ovo nezadovoljstvo se izražava u izbornim rezultatima na istoku i zapadu poslednjih godina koji pokazuju značajne razlike”, navodi se u izveštaju.
Vodeće Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ili Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) poslednjih su godina doživele drastične gubitke u ovim delovima zemlje.
Istovremeno se desničarska populistička Alternativa za Nemačku etablirala kao jedna od najjačih političkih snaga.
Hirte je upozorio da ksenofobni stavovi na istoku moraju biti prevladani, jer mogu da ugroze šanse za investicije i privredni rast.
