Neki kažu da Berlinski zid nije srušen, da je samo premešten istočnije, u Ukrajinu. SAD i Rusija se opet nadgornjavaju u naoružavanju nuklearnim arsenalom. Pocepan je sporazum iz 1987. koji je Evropu štitio od raspoređivanja atomskih bombi. Kao da se film vraća unazad.
Posebno je zanimljiva Mađarska. Ta zemlja je 1989. godine prva uklonila bodljikave žice na svojim zapadnim granicama, žice koja je za cilj imala da Mađare zadrži unutra. Dve i po decenije kasnije je baš Mađarska digla žicu na granici, ovog puta prema Srbiji, pod izgovorom najezde migranata. Ta kriza je prošla pre četiri godine. A žica je ostala.
Žicu su podigli i Slovenci prema Hrvatima, i Italijani prema Slovencima, Bugari prema Turcima i tako dalje.
Malo ko je 1989. u naletu entuzijazma slobode, otvorenosti, mira i saradnje (svuda osim u Jugoslaviji) mislili da će tako izgledati Evropa. Ali izgleda tako.
Neonacista ima još uvek u Nemačkoj i to mladih i upravo na istoku, a ne na zapadu.
Evropa se promenila. Pitanje je da li nabolje. Strahovi vladaju, neki novi berlinski zidovi su u glavama ljudi. Nekada je to bio strah od komunizma, danas opet strah od Rusije, ali i neonacizma, maskiranog fašizma, populizma, nacionalizma, antisemitizma i drugih pojava koje dele ljude. Ljudi idu i danas do Berlinskog zida, onoga što je kao muzejski eksponat sačuvano, da ga gledaju kao kuriozitet. Njega se više ne boje.
