Meksički milijarder Karlos Slim, drugi najbogatiji čovek na svetu, došao je do formule kako se može raditi i uživati u životu. Na političko-privrednoj konferenciji u Paragvaju ovaj 74-godišnjak je izložio svoj predlog, po kojem bi zaposleni išli na posao samo tri dana u nedelji, a četiri dana odmarali.
Da bi se nadoknadilo zaostajanje, radni dan bi morao da traje 10 do 11 sati. Uz to, kako piše "Fajnenšel tajms", Slim zagovara da se u penziju ide znatno kasnije, sa navršenih 70 do 75 godina života. On veruje da bi tako zaposleni mogli bolje da se opuste i da bi se time znatno povećao kvalitet života.
Nešto slično se već praktikuje u Švajcarskoj, navodi portal 20 minuta. Rene Her je lični asistent u jednoj velikoj industrijskoj firmi, gde zaposleni sami mogu da preraspodele svoje radno vreme. Her je primetio da početkom nedelje postoji pojačana potreba za angažovanjem na poslu. Zakon, međutim, još uvek ne dozvoljava da se cela radna nedelja odradi za samo tri dana, jer je 10 sati rada dnevno maksimum. Međutim, ima dosta njegovih kolega koji bi hteli da odrade četiri dana na poslu.
Predlog meksičkog milijardera još uvek nije moguće doslovce prekopirati, smatra Her, jer bi onda cela firma četiri dana u nedelji morala da se zatvori, a to nije dobro zbog velike konkurencije. Osim toga, previše radnih sati u jednom danu ima negativan uticaj na produktivnost, uveren je ovaj Švajcarac.
Profesor psihologije rada na Univerzitetu u Cirihu Martin Klajnman se ne slaže sa tom tezom, jer brojne studije nisu pokazale nikakvu vezu između zgušnjavanja radnog vremena i rezultata zaposlenih. On je, međutim, ukazao na jednu drugu opasnost, a to je zdravstveni rizik za zaposlene.
Istraživanje Univerziteta u Bernu je pokazalo da posle devet sati rada raste rizik od povređivanja, a opasnost je još veća ako se više dana zaredom radi duže od osam sati.
Njegov kolega iz Ciriha, profesor Teo Vener sumnja u pozitivne efekte trodnevne radne nedelje. Gomilati radne sate je korak u pogrešnom pravcu, jer su zaposlenima korisnije manje pauze u toku dana za opuštanje. Zato je po njemu potrebno da se te pauze još više produže, a za vreme tih "sijesta" bi se poboljšali i socijalni kontakti na radnom mestu.
Vener se ne slaže ni sa idejom meksičkog milijardera da se podigne starosna granica za odlazak u penziju. Nesporno je da ljudi mogu da rade i duže od 65 godina, da su stari radnici iskusni i motivisani, ali je to ipak pogrešan put, smatra.
– Penzionisanje treba da bude pojedinačna odluka svakog zaposlenog u vremenskom okviru koji je predviđen zakonom – kaže Verner.
