Nekada je dobro kaskati za Evropskom unijom i njenim trendovima, komentariše sociolog Bojan Panaotović, direktor Kulturnog centra Novog Sada, podatke koji pokazuju da Srbija, kada je reč o vanbračnim zajednicama, nije blizu evropskog proseka.
– Taj evropski trend porasta konformizma, egoizma i sebičnosti pojedinca u skladu je sa filozofskim, ekonomskim, pa i političkim ultraliberalnim konceptom, prema kojem je najpreče i najvažnije zadovoljenje sopstvene potrebe. Odnosno, da se ide u susret sopstvenom konformizmu – kaže Panaotović za “Vesti”.
Brak, objašnjava naš sagovornik, prema definiciji i suštini predstavlja polje kompromisa i kao takav upravo sužava taj konformizam i sebičnost, pošto, kako ističe, u ovoj tradicionalnoj zajednici sve što imate morate da delite.
– Ako ste sa bračnim drugom delite na pola, ukoliko imate jedno dete onda na trećinu, sa dvoje mališana, sve se deli na četvrtinu, a to se ne uklapa u ultraliberalni koncept koji propagira “ja” u središtu svakog interesovanja, ciljeva i ideala. Kada vam se servira tako nešto, prirodno je zaziranje i izbegavanje ulaska u brak kao čvrstu i stabilnu zajednicu – obrazlaže Panaotović savremeni dominirajući trenutak čovečanstva.
Čovek je, ističe naš sagovornik, ipak, društveno biće i ima prirodni nagon i potrebu da živi sa nekim u partnerskim odnosima.
– Upravo tu dolazimo do rascepa, odnosno muke pojedinca koji se sa jedne strane, suočava sa s tim da želi život sa nekim, dok sa druge strane u savremenom svetu postoji tendencija stvaranja kolektivne svesti i preporuka egoističnosti koja se propagira u medijima. Kao prirodni odgovor na tu delikatnu situaciju, imate vanbračnu zajednicu koja je, može se reći, nešto na pola puta. Odnosno hoćete da živite sa partnerom, ali želite da se što manje obavežete – priča ovaj sociolog.
Upravo to su, ukazuje on, ti partnerski odnosi bez venčanja i njih je s protokom vremena sve više i više.
– Ako dođe do razlaza jednog para koji nije otišao pred matičara, neuporedivo je lakše prekinuti odnos nego ukoliko se par obavezao formalno pravnim ozvaničenjem veze i to počevši od imovine i novca, pa nadalje. Pritom, vanbračna i bračna deca pred zakonom imaju jednaka prava i nema bojazni da će mališani koji nisu rođeni u braku biti deprivilegovani – tumači Panaotović.
Prirodni poredak
Ideološki koncept današnjice ima, prema rečima sagovornika “Vesti”, želju da se izjednače prava LGBT populacije, odnosno da homoseksualci budu jednaki sa heteroseksualcima.
– To je i politički koncept koji dosta dobro prolazi u Evropi, ali i u svetu. Ako znamo da je biološki nemoguće da oni imaju potomstvo, pitanje je, zašto bi zakonodavac i država ispravljali nešto što prirodom nije dato. Neko će reći, ista je stvar i sa heteroseksulacima koji ne mogu da imaju potomke, pa im država dozvoljava usvajanje. Ne, nije isto, jer takvi parovi prema prirodnom poretku stvari bi mogli da se ostvare kao roditelji da nemaju neki fiziološki problem, dok homoseksualci ne mogu – pojašnjava nam značajnu razliku ove dve vrste parova i prirodne i neprirodne zajednice.
Bojan Panaotović postavlja pitanje što bi država bila starija od prirodnih zakona i prakse koja funkcioniše hiljadama godina u različitim ljudskim društvima.
– Dete je milenijumima plod zajedničkog života žene i muškarca, pa zbog čega bi onda jedan homoseksualni par, recimo dva muškarca, žele da po svaku cenu usvoje i gaje dete kad prirodnim putem tako nešto ne mogu da ostvare – zaključio je ovaj sociolog.
Na harmoniju nema tapije
– Pokazalo se i u nauci, i u životu da ima fantastičnih vanbračanih zajednica u kojima postoje ljubav i harmonija, pa mališani ne osete da su u nekoj vezi roditelja koja nije zvanično potvrđena. Pritom, ima brakova zaključenih pred državom i crkvom, pred sistemom i bogom, a da u praksi ne funkcionišu, jer su konstantne svađe i vidljiv razdor, a deca rastu u toj lošoj atmosferi – pojašnjava Bojan Panaotović kako i zašto “nije vanbračna zajednica sama po sebi zlo”.
