Šokantan rezultat nekoliko istraživanja američke vojske otkriva da je gotovo svaka treća žena koja je služila u misiji bila silovana, dok ih je 90 odsto bilo na različite načine zlostavljano. Amerikanke u Iraku su se više bojale ljudi kojima treba da stave život na poverenje nego neprijatelja.
“U rovovima Iraka američke žene istovremeno vode dva rata. Jedan javni, a drugi privatni. Mogao bi se dodati i treći, unutrašnji rat, protiv usamljenosti u vlastitoj jedinici”, piše Helen Benedikt u knjizi o ženama koje se nalaze u najopasnijim delovima sveta.
Autorka knjige navodi da su pripadnice američkog kontigenta uglavnom vrlo mlade, 18-godišnjakinje ili 19-godišnjakinje, a često služe u jedinicama u kojima su jedine žene. Od 2003. na tlu Bliskog istoka boravilo je 206.000 Amerikanki, a njih 40 ispričalo je Benediktovoj svoje priče.
"Svaki vojnik ima partnera u jedinici. Od žena se očekuje da sa svojom ide pod tuš da je ne bi silovali. Međutim, bila sam jedina među 50 muškaraca pa sam na tuširanje išla s oružjem“, priča jedna od mladih Amerikanki koja je služila u Iraku, a koja je tada imala samo 17 godina.
"Jedan vojnik za kojeg sam verovala da mi je prijatelj hteo je da me siluje, a zapovednik me je toliko saletao da sam ga prijavila i tražila premeštaj. Ni posle toga nije bilo ništa lakše. I u drugoj jedinici sam bila poput svežeg mesa za gladne muškarce“, ispričala je Šantel Henberi, kojoj je rečeno da je za seksualne napade sama kriva.
Mikela Montoja je imala 19 godina kada je odlučila da u društvu muških kolega više neće biti bez oružja.
"Na kraju jedne smene vraćala sam se u kamp sa svojim partnerom, a on mi je nasred napuštenog puta reka da niko ne bi mogao ništa ni da čuje ni da vidi ako bi me on u tom trenutku silovao. Pitao me je šta bih uradila tada, a ja sam mu odgovorila da bih upotrebila nož. Tada ga nisam ga imala kod sebe, ali to mi je bio zadnji put da idem bez noža. Jedan od kolega mi je rekao da je u Vijetnamu bilo prostitutki, ali ne i u Iraku, pa su zato tamo poslali žene vojnike“, priča Montoja.
Marti Ribero je 2006. u Avganistanu na najstrašniji način naučila istu lekciju.
"Odložila sam oružje u borbenoj zoni i odvojila se od jedinice da bih na miru zapalila cigaretu. Silovali su me iza generatora za struju. Da sam imala oružje, možda bih to sprečila, ali onda bih završila u zatvoru“, kaže Marti Ribiero čija je priča objavljena na BBC-ju.
Silovatelja nije prijavila jer je dugo verovala da je sama kriva za ono što joj se desilo.
Prošle godine istražitelji američkog Ministarstva odbrane su u izveštaju istakli da se verovatno 90 odsto slučajeva silovanja u vojsci ne prijavljuje.
