Kada je pre tri godine sa visokog političkog mesta, iz kabineta predsednika Republike, stigla ocena o postojanju samo dve Srbije, nikome nije palo na um da je zavidan broj povučenih i apatičnih građana, a takvih je najviše, koji već odavno ni simbolično ne učestvuju u političkom životu, ovom grubom podelom izbrisano sa spiska živih. Neopreznom isključivošću ogoljena je maksima za koju se verovalo da pripada vremenima daleko iza nas: "Ko nije s nama…"
U međuvremenu političke narikače i prevaranti iz prve i druge Srbije dojadili su "i Bogu i ljudima"! Bilo koje važno državno, političko, civilizacijsko pitanje da se pokrene u zemlji Srbiji, odmah smo svedoci agresivne i oštre polarizacije – prva protiv druge udara bez milosti. Dočekali smo da nas razni presvučeni komunisti, nedosledni socijalisti, nasilno useljeni dedinjski stanari i intelektualci bez atesta uče demokratiji, političkom bon-tonu, baštine evropsku orijentaciju kao svoju ekskluzivu i silom nas guraju u jedan ili drugi tabor.
Kakvu korist od toga ima Srbija?
Prva verbalno brani nešto što je vreme već počistilo sa društvene i političke pozornice, druga bi da ugazi nacionalno dostojanstvo i samopoštovanje i bude arbitar u politici, bez da izađe na građansko izjašnjavanje.
Bespoštedno se dokazuje šta je Sloba, a šta Đinđić uradio za očuvanje Kosmeta, ali nema nacionalnog konsenzusa ni oko jednog pitanja koje bi preostalom narodu u južnoj srpskoj pokrajini olakšalo život. Pucaju jedna na drugu, ali to ne proizvodi struju, ne obezbeđuje lekove za bolesne, niti spokoj za decu ograđenu žicom nezavisnosti.
Zažarila se rasprava o navodnoj autonomiji Vojvodine, ne obaziru se ni prva ni druga što, recimo, u prebogatoj žitnici prestaje sa radom jedna po jedna narodna kuhinja. Od njih 18, na vratima već tri piše da je – zatvoreno. Ali zato će se naći para za solidne plate novih hiljadu činovnika u deset institucija koje predviđa novi Statut Vojvodine.
Dok osiromašeni poniženi ljudi sa strahom dočekuju sledeći dan kao potencijalno iznenađenje i bogatstvo neizvesnosti, nastavlja se kolektivno zaluđivanje: nekada nas je prva zaluđivala brzim prugama, federacijom sa Rusima i Srbijom do Tokija, danas druga nastavlja da nas vara pričama o dobroj Evropi, poštenoj Americi, besplatnim akcijama od po najmanje hiljadu evra i šumadijskom eutanazijom pod firmom "Fijata".
Prva je godinama najavljivala bespoštednu borbu protiv kriminala, druga je uspela da obećanja, a bogami i kriminal – unapredi…
I mogli bi tako još dugo. Prva i druga međusobno se hrane i pomažu, ma koliko bile u svađi, jer samo zajedno opstaju. Sve dok oni koji ne pristaju da ih guraju ni u prvu ni u drugu – ćute i trpe. Koliko još treća Srbija može da posmatra kako žive prva i druga?
