"Prvi put sam zabacila udicu baš ovde, na brzacima u Lastvi. Prva dva dana nije bilo ulova, tek treći dan ribu sam odnela kući. U početku su me svi gledali šta ću ja u ‘muškom poslu’, ali su se brzo navikli", kaže Danica.
Pecala je na svim rekama u BiH, vadila je i velike primerke ribe, ali nikada nije lovila iz čamca.
"Bila sam jedno vreme i ribočuvar. Poštujem samo sportske ribolovce koji vole reku i love pošteno".
Uradila prvi registarPrvi registar u Sportsko-ribolovnom društvu "Trebinje" uradila je upravo Danica Marić, a kasnije ga je štamparski opremio profesor Danilo Sikimić. Svi koji posete njen stan mogu videti na stotine fotograija iz ribarskog i života na Trebišnjici u poslednjih pola veka. |
Vitrine u njenom stanu krase brojne diplome s takmičenja, a Dana je stizala i do Nijagarinih vodopada.
"Išla sam kod sestre u Las Vegas. Pošto su znali da sam strastveni ribolovac, izvadili su mi dozvolu na tri meseca. Njihova pastrmka nije kao naša, manja je i šira. To je bio doživljaj za pamćenje", kaže ona.
Iako je strasni ribolovac na njenoj trpezi riba nije često jelo, a najviše voli strugač koga, kako kaže, nema nigde kao u Trebišnjici.
"Najteže će mi biti kada ne budem mogla da izađem na reku i zabacim udice", priča Danica Marić.
