Krstinja nije teniser, ali je veliki ljubitelj tenisa. Pre dve godine počela je da sudi na međunarodnim turnirima, a rezultati i talenat koji je pokazala bili su presudni da je pozovu i na ovaj masters turnir na kome igra i Đoković, čiji je veliki navijač i Zimonjić. Ne veruje da će suditi polufinale i finale, tu se, ipak, biraju oni sa mnogo većim iskustvom, iako bi volela, a posebno zadovoljstvo bi bilo suditi neki Đokovićev meč. No, ima vremena i za to, jer ova vredna i ambiciozna tinejdžerka želi da ostvari svoj davnašnji san: da jednog dana postane glavni sudija na velikim masters turnirima i na Olimpijadi.
Do tada, Krstinja vredno uči i usavršava se i na teniskom terenu i na školskom, akademskom polju. Na jesen će krenuti na torontski univerzitet, studiraće primenjenu matematiku, jer želi posle fakuluteta da vodi sopstvenu mlekaru (otac Boro, pionir je i veliki borac na tom planu: proizvodi iz njihove mlekare polako osvajaju kanadsko tržište i velike lance samoposluga). Matematika je, smatra naša sagovornica idealna da razvije svoje analitičke sposobnosti, da nauči da razmišlja i da može i matematički da razume putanju teniske loptice.
Najveću podršku u svemu što radi Krstinja dobija od svog oca Bore i mlađeg brata Gavrila, koji je jednako zaljubljen u tenis, pa gde Krstinja sudi, on volontira, ravna terene, skuplja loptice i sl. Nažalost, majka Branka, po struci lekar, već pet godina nije sa njima da se raduje njihovim uspesima i da ih podržava. Otac Boro se u potpunosti posvetio deci, a zajednički dele i strast prema tenisu. Komentarišu igru teniskih zvezda ali i Krstinjinu ulogu i učinak linijskog sudije. I našale se, ponekad, jer otac, iz okoline Trebinja poreklom, svoju decu od milja i u šali zove Republika Srpska i Hercegovina.
