Na istoku zemlje ne postoje nikakvi reprezentativni podaci o tome, jer je i broj migranata u ovom delu Nemačke neznatan. Da bi se dostigao planirani cilj do 2013. godine, po kojem treba da se obezbedi jedno mesto u vrtiću za sve mališane ispod tri godine, Nemačkoj će biti potrebno oko 25.000 vaspitača. I to, kako se naglašava, u prvom redu onih koji su migrantskog porekla.
Rezultati studije su pokazali da 84 odsto dece stranaca između tri i šest godina ide u obdaništa, dok je kod nemačke dece taj broj daleko veći i obuhvata 93 procenata. Situacija se manje ili više razlikuje od jedne nemačke pokrajine do druge. U Šlezvig-Holštajnu je taj problem naročito izražen, jer skoro 91 odsto nemačke dece i samo 60 odsto dece iz migrantskih porodica uzrasta od tri do šest godina posećuje tzv. "kite". U Bavarskoj čak 95 odsto nemačke dece ide u obdaništa, a dece stranaca je samo 75 odsto. Upadljive razlike prisutne su i u Bremenu (96 prema 75 procenata) i u Berlinu (100 prema 80 procenata).
Eksperti za obrazovanje vide ove cifre kao znak za uzbunu, jer se upravo kod migrantske dece redovan odlazak u vrtić smatra odlučujućim korakom za uspešnu integraciju i socijalizaciju. Zbog toga se traži sve više vaspitača migrantskog porekla, koji bi se zaposlili u predškolskim ustanovama za decu. Samo u Berlinu je, primera radi, 40 do 50 odsto učenika koji završe srednju školu iz migrantskih porodica, kojima, kako se navodi, treba podsticaj da ne prekinu dalje obrazovanje. Jedna od šansi je upravo ova – posao vaspitača.
Uzor
|
Novac koji je nova vladajuća koalicija uvela za brigu o najmlađoj deci je pogrešan korak, smatra Jerg Dreger, član uprave Bertelsman fondacije. On smatra da će se uvođenjem "betrojungsgelda" deca iz migrantskih porodica još više udaljiti od nemačkih obdaništa. Reč je o 150 evra za svako dete do tri godine starosti, koje roditelji čuvaju kod kuće. Dečji vrtići su po Dregeru osnova za kasnije uspehe migrantske dece u školama. Prepreke, koje ih drže podalje iz tog okruženja, moraju da nestanu, smatra Jerg Dreger.
