Najmanje dva ruska broda su u pet navrata saobraćala između Severne Koreje i Rusije, od sredine avgusta, a postoji mogućnost da je reč o transferu oružja, preneo je danas Vašington post, pozivajući se na satelitske snimke.
Na osnovu analize “Royal United Services Institute” (RUSI), istraživačkog centra sa sedištem u Londonu, brodovi su putovali između severnokorejske luke Najin i luke Dunej na dalekom istoku Rusije između sredine avgusta i sredine oktobra.
Analiza je usledila nakon što je američka vlada objavila u petak da je Severna Koreja isporučila više od 1.000 vojnih kontejnera opreme i municije u Rusiju poslednjih nedelja za rat u Ukrajini, ukazujući na jačanje vojne saradnje između Pjongjanga i Moskve, prenosi južnokorejska agencija Jonhap.
Prema pisanju medija, očigledni transferi su počeli oko tri nedelje nakon posete ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua Pjongjangu i sastanka sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom i oko mesec dana nakon razgovora Kima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na kosmodromu Vostočni u Rusiji, 13. septembra.
Bela kuća je u saopštenju navela da je primećeno samo jedno plovilo pod ruskom zastavom, ”MV Angara”, koje je uključeno u transfer oružja između 7. septembra i 1. oktobra.
Međutim, prema pisanju Vašington posta, brod “MV Marija” je takođe uočen na satelitskim snimcima.
Iako je nemoguće proveriti šta su brodovi prevozili, snimci iz satelita pokazali su da su brodovi povezani sa ruskom vojnom logističkom mrežom, što sugeriše da je u pitanju prevoz vojne opreme, smatraju analitičari instituta RUSI.
Neposredno pre početka plovidbe, dva broda su isključila sisteme za automatsku identifikaciju kako bi sakrila svoje kretanje, navodi Vašington post, pozivajući se na podatke “Marine Traffic” – provajdera pomorske analitike, koji u realnom vremenu pruža informacije o kretanju brodova i njihovoj trenutnoj lokaciji u lukama.
Seul i Vašington su saopštili da bi svaki transfer oružja između
Severne Koreje i Rusije predstavljao višestruko kršenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN i pretnju globalnom miru.
