Situacija na Balkanu po svoj prilici zanima ne samo aktuelnu američku administraciju već i onu prethodnu, što govori poslednja poruka bivšeg predsednika Donalda Trampa ljudima u Srbiji i na Kosovu da “istorijski dogovori postignuti za vreme njegovog mandata ne smeju biti napušteni”.
Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže dao ovakav istup bivšeg predsednika SAD nije deo uobičajene političke prakse u Sjedinjenim Američkim Državama.
– Posmatrano u kontekstu američke unutrašnje politike ovo jeste neobično, jer se bivši predsednici tradicionalno ne mešaju i ne daju izjave tokom mandata drugog predsednika, pogotovo vezano za spoljnu i unutrašnju politiku države – navodi Kesić.
Prema njegovim rečima, to je bila tradicija koja je važila i koja se vrlo retko kršila od strane bivših predsednika.
Međutim, kako dodaje, ako se poruka posmatra u kontekstu svega onoga što se dešavalo pred poslednje predsedničke izbore, odnosno svega onoga što su bivši predsednici SAD – Klinton, Obama i Buš radili za vreme kampanje, poput izlazaka u javnost i osuđivanja Trampa kako zbog unutrašnje politike, tako i zbog spoljne politike i stavova vezano za nacionalnu bezbednost, čini se da se ta tradicija, na žalost, menja.
– Tako sada i Tramp sve više izlazi u javnost i kritikuje predsednika Bajdena i njegovu administraciju, pa mi se u tom smislu čini da bivši predsednik ne samo da želi da iskoristi Bajdenovu rastuću nepopularnost kako bi se pozicionirao za ono što svi očekuju, a to je da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima, već i da želi da pokaže glasačima da je vrlo aktivno uključen u ključna pitanja ne samo unutrašnje politike SAD, već i spoljne. Zato i ovaj njegov poslednji potez sagledavam o okviru te unutrašnje političke rasprave i borbe koja se i dalje vodi u Sjedinjenim Država – kaže Kesić.
On ističe da treba imati na umu da su bivši predsednik i ambasador Ričard Grenel Vašingtonski sporazum videli kao jedan od najvećih uspeha za vreme Trampovog mandata, a spor između Beograda i Prištine definisali su u kontekstu nekih dugoročnih sporova između dva naroda koji traje decenijama:
– Oni smatraju da je Tramp napravio nešto što niko pre njega nije mogao, odnosno doveo je dve strane u poziciju da se dogovore, te da je taj sporazum bio samo prvi korak prema nekom međusobnom dogovoru i priznavanju. Tramp je i tokom predsedničke kampanje u svakom svom govoru to koristio kako bi pokazao da je sposoban da se bori sa najtežim situacijama koje se tiču međunarodnih odnosa – kaže Kesić.
Zbog toga, ali i zato što su sada svi svesni da Bajdenova administracija nema kapaciteta da se više angažuje na Zapadnom Balkanu, Kesić smatra da Tramp vidi priliku da upre prstom u nešto što je on definisao kao jedan od važnijih uspeha njegove politike i da istovremeno kritikuje ovu administraciju jer ona ne pokazuje liderstvo u pogledu rešavanja problema između Beograda i Prištine.
U tom smislu, po njegovom mišljenju, osnovna motivacija za ovakav potez jeste unutrašnja politička borba i mnogo više ima veze sa situacijom u SAD, nego sa situacijom u Srbiji.
Na pitanje da li je za vreme Trampove administracije zvanični Beograd ipak mogao malo lakše da diše, imajući u vidu angažovanje Bajdenovog izaslanika Garijela Eskobara na ovim prostorima i poruke koje šalje, Kesić za Sputnjik kaže:
– Nisam siguran. Ja sam jedan od retkih koji sa dolaskom Bajdena nije očekivao neke velike promene kada je reč o spoljnoj politici SAD i politici prema Zapadnom Balkanu, jer sam gledao širi kontekst svih problema sa kojima nova administracija mora da se izbori. Tu su na prvom mestu, naravno, unutrašnji problemi koji su u međuvremenu samo narasli jer se sa dolaskom Bajdenove administracije situacija u SAD još više iskomplikovala. Imamo sve veće probleme, pogotovo ekonomske, a ova administracija svakoga dana pokazuje da je maltene u nekoj fazi kriznog menadžmenta i teško se snalazi sa svim krizama.
Kada je reč o spoljnoj politici, Kesić priznaje da se vidi nešto što on nije očekivao do te mere, a to je da postoji kontinuitet nekih ključnih politika Donalda Trampa.
– Na primer, mislim na povlačenje iz Avganistana ili korišćenje Trampove rečenice da Amerika nikada više neće koristi svoju vojsku i vojnu moć da gradi države bilo gde u svetu. Takođe, demokrate i Bajden se nisu okrenuli multilateralizmu vezano za trgovinska pitanja i više niko o tome i ne priča, a sećamo se da je poruka „Amerika na prvom mestu“ bila jedna od ključnih elemenata politike Donalda Trampa – napominje on.
Iako, kako Kesić dodaje, u regionu Zapadnog Balkana sa pojavom nekog novog američkog funkcionera ili neke nove izjave ljudi počinju da spekulišu da se Amerika više angažuje na ovim prostorima, u suštini nema nikakvih indikacija da SAD ima volju ili mogućnost da se više angažuju, jer su američki prioriteti negde drugo.
– To što Eskobar sada radi jeste da stvara percepciju da je Amerika ponovo tu prisutna, da je više angažovana, ali ako pažljivo slušate njegove izjave videćete da Amerika i ova administracija vide sebe kao nekoga ko je tu da podrži napore Evropske unije.
Oni, ocenjuje Kesić, u tom procesu za sebe ne vide vodeću ulogu, iako bi mnogi to želeli, i zato SAD i Eskobar stalno ponavljaju da će tu da budu u ulozi podrške svemu onome što radi EU, mada ih jako frustrira to što Brisel nije jasno definisao put za članstvo zemljama Zapadnog Balkana koje bi mogle da ostvare u relativno brzom roku.
– U tom kontekstu nema nikakvih indikacija da se bilo šta novo dešava i mislim da Tramp tu vidi prostor koji može da iskoristi, tim pre što on pokušava da iskoristi svaku priliku da pokaže razliku između sebe i Bajdena u smislu da je on sposobniji, aktivniji i da ima više energije i spremnosti da se bavi raznim pitanjima, ne samo unutrašnje već i spoljne politike – objašnjava Kesić.
Tome u prilog, ističe Kesić, ide i činjenica da je Tramp poslednjih meseci imao razgovore sa predstavnicima srpske zajednice u SAD, kao i sa nekim svojim bliskim ljudima koji imaju kontakte unutar srpske zajednice.
– Redovnu komunikaciju sa ljudima iz naše zajednice ima i ambasador Ričard Grenel, ali je on sada osetio potrebu da pokaže da je spreman da razgovara i sa predstavnicima albanskih zajednica. Naime, on pokušava da predstavi sebe kao nekoga ko je neutralan u ovom pitanju, jer je od strane Albanaca u SAD naišao na veliku osudu i kritiku da je pristrasan i da previše navija za Beograd – zaključuje Obrad Kesić.
