Trgovinski rat SAD i Kine se zaoštrio – nijedna strana ne namerava da popusti i stalno se koriste nova sredstva. Bela kuća trenutno razmatra predlog vlasnika starih kineskih hartija od vrednosti, koji žele da zahtevaju od Pekinga isplatu duga iz perioda vladavine dinastije Cin, koji iznosi više od bilion dolara.
Tramp je najavio povećanje tarifa na kineski uvoz sa 10 na 15 odsto, dok Peking drugu nedelju zaredom devalvira juan – 29. avgusta kurs je dostigao najniži nivo u poslednjih 12 godina..
Peking izjavljuje da je spreman za pregovore.
Zaboravljeni dug
Tramp, međutim, nije nimalo sklon konstruktivnom dijalogu. Agencija „Blumberg“ piše da Bela kuća trenutno razmatra predlog vlasnika starih kineskih hartija od vrednosti, koji žele da zahtevaju od Pekinga da plati dug iz perioda vladavine dinastije Cin.
„Trampova administracija proučava malo verovatne izglede za zadovoljenje vekovnih potraživanja za isplatu dugova na osnovu kineskih obveznica, koje su izdate još pre osnivanja komunističke Narodne Republike Kine“, navodi agencija.
Hartije su se pojavile na tržištu početkom prošlog veka, uglavnom sa ciljem dobijanja sredstava za izgradnju železnica u zemlji. Veliki obim obveznica i dalje poseduju američki kolekcionari, a mogu se kupiti i na onlajn aukcijama.
Prema proračunima jednog od osnivača Fonda kineskih hartija od vrednosti, uzimajući u obzir inflaciju, kamate i nadoknade, iznos koji bi Peking morao da plati premašio bi bilion dolara. Međutim, Kina ne priznaje dugove iz vremena pre revolucije i odbija da ih isplati.
Dugovi iz prošlosti
Prema rečima Aleksandra Kubiškina, profesora sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu, potrebno je prikupiti ogroman broj dokumenata da bi se opravdala isplata dugova. Kina bi takođe mogla podneti svoje zahteve – na primer, za pružanje podrške Tajvanu tokom tajvanske krize pedesetih godina prošlog veka.
Aleksandar Razuvajev, šef informativno-analitičkog centra „Alpari“, smatra da su Amerikanci odlučili da se ugledaju na Francuze, koji pokušavaju da dobiju isplate za dugove Carske Rusije. Međutim, Vašington ne želi da se bavi sitnicama, pa su odmah zatražili bilion.
Međutim, iako Trampovi zahtevi više izgledaju kao pregovaranje i ucenjivanje, Peking, kao najveći strani kreditor američke ekonomije, može da upotrebi glavno oružje – rasprodaju američkih državnih obveznica. To će izazvati paniku na tržištu obveznicama i pad kursa dolara.
„Ukoliko Kina odluči da se oslobodi američkog suverenog duga, a on premašuje bilion dolara, biće gore nego što se predviđa. Tramp ljulja čamac svetske ekonomije. Ko zna, možda će se na kraju i prevrnuti“, upozorio je Razuvajev.
