Tramp rešen da kupi Grenland, evo koliko košta

Tanjug/AP

Interes novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa za preuzimanje Grenlanda, autonomne teritorije Danske, pokrenuo je pitanje vrednosti ostrva. Prema Dejvidu Barkeru, investitoru za nekretnine i bivšem ekonomisti u Federalnim rezervama Njujorka, potencijalna cena Grenlanda mogla bi da se kreće od 12,5 milijardi dolara do čak 77 milijardi dolara.

Ova procena, koju je objavio “Njujork tajms”, zasnovana je na troškovima povezanim sa Američkim Devičanskim ostrvima i Aljaskom, prilagođenim za inflaciju i ekonomski rast. Barker, koji ima iskustvo u procenjivanju velikih transakcija nekretninama, koristio je ove teritorije kao reper da bi došao do ove procene.

Strateška i ekonomska privlačnost

Grenland, koji poseduje ogromna prirodna bogatstva i zauzima strateški važnu poziciju u severnom Atlantiku, dugo je bio predmet interesovanja SAD. Sa lokacijom od vitalnog značaja za odbrambenu infrastrukturu SAD i bogatstvom neiskorišćenih resursa, uključujući minerale i fosilna goriva, Grenland je važna prednost u globalnom geopolitičkom pejzažu.

Grenland se može pohvaliti rezervama minerala, nafte i prirodnog gasa, iako su ti resursi i dalje nedovoljno razvijeni zbog sporog napretka u razvoju infrastrukture. Ekonomija ostrva trenutno zavisi od ribarstva, koje čini preko 95 odsto njegovog izvoza, i godišnjih subvencija iz Danske koje pokrivaju polovinu javnog budžeta Grenlanda. Danska troši skoro milijardu dolara godišnje na Grenland, ili otprilike 17.500 dolara po stanovniku.

Nedavno istraživanje je otkrilo da se 25 od 34 minerala koje je Evropska komisija identifikovala kao “kritične sirovine” nalaze na Grenlandu, uključujući elemente retkih zemalja neophodnih za električna vozila i vetroturbine, kao i materijale poput grafita i litijuma koji se koriste u baterijama.

Trenutno prisustvo SAD na Grenlandu

SAD održavaju stalno vojno prisustvo na Grenlandu preko vazdušne baze Pitufik, koja se nalazi na severozapadu. Ovaj aranžman proizlazi iz sporazuma između SAD i Danske iz 1951. godine, koji daje Sjedinjenim Državama pravo da se slobodno kreću i uspostavljaju vojne baze na Grenlandu sve dok Danska i Grenland o tome budu obavešteni.

Status Grenlanda i želja za autonomijom

Grenland, bivša danska kolonija, postao je formalna teritorija Danske 1953. i podleže danskom ustavu. Međutim, ostrvo je dobilo značajnu autonomiju 2009. godine, sa pravom da proglasi nezavisnost putem referenduma.

U prošlosti, SAD su pokušale da kupe Grenland tokom Hladnog rata, nudeći 100 miliona dolara u zlatu 1946. godine, ali je Danska odbila ponudu. Trampov predlog za kupovinu ostrva iz 2019. takođe su odbili i Grenland i Danska.

Premijer Grenlanda Mute Egede, koji se zalagao za nezavisnost, naglasio je da Grenland nije na prodaju i da o njegovoj budućnosti treba da odlučuje narod.

Šta ako Grenland postane nezavisan?

Ukoliko Grenland izabere nezavisnost, mogao bi da uđe u “slobodnu asocijaciju” sa SAD, slično aranžmanima sa Maršalovim ostrvima, Mikronezijom i Palauom. Ovo bi zamenilo danske subvencije uz podršku i zaštitu SAD u zamenu za vojna prava.

Međutim, Grenlanđani nisu zainteresovani da budu pod kontrolom nove strane sile i verovatno bi dali prioritet obezbeđivanju svog blagostanja pre nego što teže nezavisnosti, navodi se u izveštajima.

Danska je odlučno odbila Trampovu ponudu za kupovinu Grenlanda iz 2019, a premijerka Mete Frederiksen nazvala ju je “apsurdnom”. Što se tiče Trampovog obnovljenog interesovanja, Frederiksen je ponovila da će Danska nastaviti blisku saradnju sa SAD, ali je naglasila da Grenland treba da ima poslednju reč u određivanju svoje budućnosti.