SAD su započele povlačenje trupa iz Nemačke. Ali nisu ih poslali na granicu sa Rusijom, od koje su hteli da „zaštite Evropu“.
Deo trupa je poslat u SAD, a drugi deo se prebacuje u baze u Belgiji i Italiji. Zašto su Trampu potrebni ovi misteriozni manevri, koje njegovi protivnici već nazivaju „šamar u lice prijatelju i savezniku“?
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp nastavlja da svoje evropske partnere uči osnovama geopolitike.
„Kakve su to gluposti?“
„Nemačka plaća Rusiji milijarde dolara godišnje za energiju, a mi treba da zaštitimo Nemačku od Rusije. Kakve su to gluposti? Takođe, Nemačka je propustila rok za plaćanje poreza od dva odsto za NATO (reč je o povećanju troškova za odbranu na 2 odsto BDP). Stoga, mi povlačimo deo svojih vojnika iz Nemačke“, napisao je Tramp na svom Tviter profilu.
Taj deo je 12 hiljada vojnika, skoro trećina trenutnog sastava američkog kontigenta na teritoriji Nemačke, koju su zvanično počeli da povlače. I ovde najzanimljiviji deo nije samo povlačenje, već to kuda šalje te trupe.
U početku su mnogi pretpostavljali da će deo vojnika otići kući (a odatle, možda, u Istočnu Aziju, jer je američki državni sekretar Majk Pompeo već nagovestio ovu opciju), a drugi deo bi o svom trošku prihvatili Poljaci, koji maštaju da uz pomoć Amerikanaca učvrste svoj status vodeće zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Međutim, Trampova odluka je bila drugačija. Skoro polovina odlazi kući u Sjedinjene Države, a ostatak će biti prebačen u zapadnoevropske zemlje: Italiju i Belgiju. Štab američkih oružanih snaga u Evropi će takođe biti prebačen u belgijski Mons.
Odluka može izgledati čudno iz dva razloga. Prvo, zašto baš Belgija i Italija, a ne Poljska? U redu bi bilo da Italija i Belgija redovno ispunjavaju svoje budžetske obaveze prema NATO od dva odsto, ali ne, oni troše čak manje nego Nemci. Ako Berlin sada šalje na troškove odbrane 1,38 odsto BDP, Italija šalje 1,22 odsto, a Belgija 0,93 odsto BDP.
Drugo, ako NATO i Amerikanci tvrde da je njihov cilj da „obuzdaju rusku agresiju u Evropi“, kako tada trupe smeštene u Belgiji mogu da zaustave ruski tenkovski napad na Varšavu i Berlin? Iz Belgije je pogodno samo bežati kroz francuski Donkerk, Britanci mogu podeliti to iskustvo sa Amerikancima.
Pritisak sa svih strana
U stvari, u ovoj odluci nema ničeg čudnog, oba razloga imaju svoja logična objašnjenja. Kao i skoro svaki Trampov postupak.
Tramp ne ostavlja i ne zaboravlja Poljsku, samo što trenutno zemlja nije spremna da prihvati američke vojnike. I poenta nije samo u tome što tamo nema infrastrukture, Vašington i Varšava se nisu skroz dogovorili o uslovima razmeštanja američkih vojnika. Dakle, ako su ranije Poljaci obećavali da će platiti sve troškove, sada je zemlja iscrpljena zbog virusa korona i ne može da nađe dodatne dve milijarde dolara u budžetu za bazu.
Pored toga, postoji pitanje u vezi sa logistikom. Poljaci su spremni da plate određeni iznos za razmeštanje baze blizu granice sa Belorusijom, to jest, odmah pored Sovjetske države, kako bi od toga napravili političku demonstraciju za Moskvu, Belorusiju i Ukrajinu. Vašington, bez obzira na svu svoju rusofobiju, nije spreman za takvu vojnu provokaciju (čija posledica bi bio ozbiljan ruski vojni odgovor) i želi bazu na zapadu Poljske. Takođe, Poljaci nisu spremni da daju američkim vojnicima puni imunitet od krivičnog gonjenja zbog zločine koje Amerikanci počine na poljskoj teritoriji. A SAD ne žele da njihovi vojnici budu zatvoreni u poljskim zatvorima.
Konačno, pored infrastrukture, „potrebne je čvrsta garancija Amerikanaca da će razmestiti trupe“, objasnio je ruski politikolog Dmitrij Oficerov-Beljski. „Trenutno postoji samo rukovanje Trampa i poljskog predsednika Andžeja Dude“. I rok ovog rukovanja bi mogao isteći već u novembru, ako Tramp izgubi na izborima. Okolina Trampovog rivala, demokratskog kandidata Džoa Bajdena, već obećava da će njihov šef preispitati odluku o povlačenju trupa iz Nemačke ako pobedi na izborima.
Štaviše, sami Nemci zaista žele da zadrže američke trupe na svojoj teritoriji. Pruski duh nemačkih političara je potpuno eliminisan, i ako se neko nadao da će odlazak Amerike naterati Berlin da zasuče rukave i zajedno sa Francuzima krene u formiranje evropske vojske, bio je u velikoj zabludi. „Merkel je nedavno tužno izjavila da Evropa treba da se pobrine za sopstvenu bezbednost. U stvari, ovo je sve igra za javnost u iščekivanju pobede Bajdena“, nastavlja Dmitrij Oficerov-Beljski.
Poljaci nisu spremni da daju američkim vojnicima puni imunitet od krivičnog gonjenja zbog zločine koje Amerikanci počine na poljskoj teritoriji. A SAD ne žele da njihovi vojnici budu zatvoreni u poljskim zatvorima.
Slabi nemaju pravo glasa
I u ovom pitanju Bajdena će podržati čak i deo republikanaca, koji ne dele Trampove planove za obuku Nemačke, uzimajući u obzir tako tešku spoljašnju političku konjunkturu.
„Odluka administracije da povuče hiljade američkih vojnika iz Nemačke je strašna greška. Ovo je šamar u lice prijatelju i savezniku u trenutku kada se, naprotiv, moramo zbližiti radi zajedničkog suzbijanja ruske i kineske agresije“, ogorčen je senator Mit Romni. Stoga se u teoriji povlačenje može ukinuti. Na kraju krajeva, Tramp je sada najavio početak ovog procesa. Prema rečima šefa Komiteta za oružane snage SAD Džima Inhofa, za samo povlačenje će biti potrebno „nekoliko meseci za planiranje i godine za realizaciju“.
Što se tiče trenutnog povlačenja, Italija je, najverovatnije, odabrana upravo kao privremena varijanta, tamo je prilično velika vazdušna baza. Naravno, neko može pretpostaviti da SAD i Nato nameravaju da zaštite Evropu od realnih pretnji za bezbednost sa juga, ali to je malo verovatno. Makar samo zbog toga što su ove pretnje (priliv migranata, verskih ekstremista, pretnja prekidom isporuka libijskih ugljovodonika) pod kontrolom Turske, koja je članica NATO.
Ali Belgija je najverovatnije varijanta za stalno. „Amerikanci ne žele potpuno da napuste Zapadnu Evropu. Moraju imati mogućnosti za političku i vojnu kontrolu u njoj. A Poljska i Rumunija u tom smislu neće moći da zamene nemačke baze, jer samo Poljaci i Rumuni nisu dovoljni. Belgija je idealna za održavanje kontrole nad Zapadnom Evropom.
I ne samo zato što se u njoj nalazi sedište NATO. Ona se graniči sa Francuskom i Nemačkom, i na istoj je udaljenosti od Španije i Norveške. To jest, zahvaljujući belgijskoj bazi, Sjedinjene Države će steći kontrolu nad Zapadnom Evropom. Pored toga, Belgija je slaba država koja je rastrgana kontradikcijama između Valonaca i Flamanaca. Tamo je slaba centralna vlast koja će teško tražiti od Amerikanaca da se povuku“, objasnio je za „Vzgljad“ analitičar Vadim Truhačev. Čak i ako Bajden dođe na vlast i zadrži neko prisustvo SAD u Nemačkoj, malo je verovatno da će se odreći belgijske teritorije.
Isticanje na Belgiji još jednom pokazuje svima koji sumnjaju da cilj SAD u Evropi nije zaštita Starog Sveta od starih i novih pretnji, već kontrola ove teritorije. Sprečavanje nastanka bilo kakvog ozbiljnog političkog i, štaviše, vojnog subjektiviteta u Evropskoj uniji, koji će podeliti zapadni svet i SAD ostaviti same suočene sa pretnjama iz Istočne Azije.
Tragedija Evrope je u tome što njeni lideri pomažu Vašingtonu da liši sebe i svoj najvažniji projekat sa civilizacijske tačke gledišta — Evropsku uniju — perspektive za ovaj subjektivitet. Tako postaju Trampovi marljivi učenici u izučavanju osnova geopolitike.
