Očito je da su Donald Tramp i njegovi saradnici zaista naumili da izvrše pritisak na Ukrajinu kako bi pristala na teritorijalne koncesije Rusiji, smatra hrvatski analitičar i bivši diplomata Božo Kovačević.
Da li će rat u Ukrajini uskoro biti okončan, pitanje je koje se godinama postavlja, a sadržaj njegovog odgovora najviše zavisi od političke konfiguracije u svetskoj politici. Činjenica je da Rusija nije uspela u svom prvobitnom naumu da „blickrigom“ osvoji Ukrajinu, a rat koji traje od kraja februara 2022. godine pretvorio se u dugo, iscrpljujuće ratovanje.
Od dolaska Donalda Trampa u Belu kuću u Kijevu su strahovali, a u Kremlju se potajno, nekada i javno, nadali. Emocije i jednih i drugih bile su opravdane, jer je novoizabrani američki predsednik, koji na dužnost stupa krajem januara sledeće godine, najavio sprovođenje mirovnog plana, koji, po svemu sudeći, nije po volji zvaničnom Kijevu.
U međuvremenu, trenutni predsednik SAD Džo Bajden ukinuo je Kijevu ograničenja koja su blokirala Ukrajinu u korišćenju oružja kojeg su obezbedile SAD za napade duboko u rusku teritoriju.
Ukrajina je upotrebila rakete američke proizvodnje za gađanje vojnog objekta u ruskom pograničnom regionu Brijansk samo nekoliko dana nakon što je Vašington dao zeleno svetlo Kijevu da upotrebi oružje dugog dometa protiv ruskih ciljeva.
Potencijalni nuklearni odgovor Moskve
Objava upotrebe vojnog taktičkog raketnog sistema, poznatog kao ATACMS, došla je nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin službeno smanjio prag za korištenje nuklearnog oružja, otvarajući vrata potencijalnom nuklearnom odgovoru Moskve čak i na konvencionalni napad bilo koje nacije uz podršku nuklearne sile.
Rusko ministarstvo odbrane saopćilo je da je Ukrajina gađala rusku regiju Brijansk sa šest projektila, a da su sistemi protuzračne odbrane presreli pet i oštetili jednu.
– Šta će ovakva situacija značiti za planove Donalda Trampa tek treba da se vidi, ali malo je verovatno da će Trampova administracija odustati od svoje spoljnopolitičke agende, koja, kako se sada nazire, teži da se rat u Ukrajini zaustavi bez obzira na moguće posledice na integritet ukrajinskoe teritorije – objašnjava spoljnopolitički analitičar Božo Kovačević
– Očito je da su Tramp i njegovi saradnici zaista naumili da izvrše pritisak na Ukrajinu kako bi pristala na teritorijalne koncesije Rusiji. Jer, jedino tako se može objasniti taj mirovni plan o kojem su govorili i Tramp i neki iz kruga njegovih bližih saradnika – kaže Kovačević.
Međutim, poslednja Bajdenova odluka i pružanje još jače podrške Ukrajini, otežaće Trampu da sprovede svoje ideje, smatra Kovačević.
Bajdenova odluka
„Ali, odluka predsednika Bajdena da Ukrajini dopusti korišćenje američkih dalekometnih raketa u gađanju ciljeva na ruskoj teritoriji nedvosmisleno će otežati sprovođenje tog Trampovog nauma. Bajden je time pokazao da ignoriše ruske ‘crvene linije’. Znamo da je predsednik Putin rekao da ako Ukrajina bude koristila dalekometne rakete za gađanje ciljeva u unutrašnjosti Rusije, da će Moskva smatrati odgovornom državu iz koje je dotično oružje isporučeno. I da će, ako je država koja proizvodi te rakete nuklearna sila, Rusija smatrati da ju je napala ta nuklearna sila, ili vojni savez kojem pripada ta nuklearna sila – kaže Kovačević.
To konkretno znači da će Rusija snažno odgovoriti na svaku takvu pretnju na svojoj teritoriji, navodi Kovačević.
Tramp sklon dogovoru sa Putinom
Tramp će se u svom odnosu prema ratu u Ukrajini voditi predizbornim obećanjima i ispitivanjima javnog mnjenja, koja su sugerisala da njegove pristalice nisu previše zainteresovane za slanje vojne pomoći Kijevu.
– Tramp je očito sklon dogovoru sa Putinom u većoj meri nego daljem pružanju podrške Ukrajini u pokušaju oslobađanja okupiranih teritorija. Iz Trampove perspektive, kao i iz perspektive njegovih birača, od rata u Ukrajini Amerika nema nikakvu korist. To je otprilike njegova logika i zbog toga on razmišlja o smanjivanju američke pomoći Ukrajini. On verovatno očekuje da Evropa preuzme još veći deo troškova u vezi sa Ukrajinom ili u najmanju ruku, ako Evropa i NATO očekuju veći i direktniji američki angažman da to moraju platiti Americi – zaključuje Kovačević.
