Izborom senatora iz Ohaja Džej Di Vensa za kandidata republikanaca za potpredsednika, republikanski predsednički kandidat Donald Tramp je obezbedio dupli oportunitet: pored kandidata koji cilja tačno na države koje su mu potrebne da bi u novembru ponovo ušao u Belu kuću, on je sebi možda zaista i odabrao naslednika, čoveka koji će da sprovodi MAGA agendu i posle njegovog političkog penzionisanja, ocenjuje se u analizi Instituta za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE).
IPESE ističe da se takav Trampov izbor može smatrati neočekivanim, kontroverznim, ali i sasvim logičnim i pragmatičnim potezom. Podseća se da je Vens (39) nekada bio oštar Trampov kritičar, ali da je u poslednje vreme poznat kao mlada zvezda Republikanske partije i jedan od najvernijih saveznika bivšeg američkog predsednika.
“Nakon objavljivanja kandidature, mnogi u političkom američkom establišmentu smatraju da je Tramp izabrao samog sebe, dok su drugi mišljenja da je ovim potezom “izabrao i naslednika”, navodi IPESE.
Naglašava se da je Tramp izabrao MAGA kandidata i tako, na prvi pogled, zatvorio vrata mnogim glasovima birača koji bi možda bili pristupačniji na osnovu nekog umerenijeg izbora.
“Zato su se mnogi zapitali baš ovim rečima: Zašto Tramp pravi ovu glupost? Zašto sam sebi ‘otkida’ potencijalne glasače?”, navodi IPESE, a zatim ukazuje da je odgovor prilično jednostavan, a to je da Tramp ne pravi gluposti.
Napominje se da je Tramp kao neko ko je u biznisu već više od pola veka, dobro izračunao šta mu se isplati, a šta ne.
“Za njega Vens nije nikakav emotivni izbor ili dorijangrejovski pogled u ogledalo, nego samo “suva” brojka, i način da pobedi na izborima koristeći svaki glasački resurs koji mu je dostupan”, ocenjuje se u analizi.
Neki kažu da je atentat odigrao veliku ulogu u Trampovom izboru i da je možda zbog toga i izabran “Tramp umesto Trampa”, Vens koji deli glavne MAGA stavove i ima energiju koja podseća na original. Ističe se da Vens, naime, ima poreklo iz tzv “pojasa rđe” – predela Amerike koji je nazvan po zarđaloj mašineriji koja je nekada bila deo sada zatvorenih fabrika (deo tog pojasa je u Ohaju, državi koju Vens zastupa u Senatu), a upravo taj deo srednjezapadne Amerike ima ključne države – Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, a i pun je razočaranih ljudi koji jedva čekaju da vide “nekog svog”, ko ih razume i podržava na čelu (ili blizu čela) SAD.
“Pogotovo ako taj neko ima patriotski pedigre vredan svakog poštovanja, kao što je to slučaj sa Vensom koji je služio u Marincima, najelitnijem delu američke vojske”, ukazuje se u analizi.
Podseća se da Tramp to ne krije i da je u objavi Vensove kandidature napisao: “On će biti veoma fokusiran na ljude za koje se tako briljantno borio – američke radnike i farmere u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Ohaju, Minesoti, i dalje…”.
“Kockice se slažu? Šta sad kažu oni koji misle da je Tramp reagovao emotivno na atentat i izabrao sebi ‘naslednika’, umesto da napravi racionalan izbor sa umerenijim kandidatom?”, postavlja pitanje IPESE.
Međutim, ističe se da, ako neko misli da su oni potpuno promašili poentu, to nije tačno, jer je Tramp tim potezom zaista obezbedio dupli oportunitet.
“Pored kandidata koji cilja tačno na države koje su mu potrebne da bi u novembru ušao u Belu kuću, on sebi možda zaista i jeste odabrao naslednika, čoveka koji će da sprovodi MAGA agendu i posle Trampovog političkog penzionisanja”, ističe se u analizi.
Ocenjuje se da je Berni Moreno, kandidat za senatora u Ohaju, rekao možda i ključne reči kad je reč o identifikaciji Trampovih glasača sa “novim Trampom”: “On zna kako je živeti u siromaštvu, i biti zaboravljen od strane političara u Vašingtonu” i ističe da je Morenova formula jednostavna: reprodukovati ono na osnovu čega je Tramp dobio izbore pre osam godina i sipati malo tog “eliksira” u čašu potpredsedničkog kandidata.
“Svi se sećamo kako je Tramp faktički dobio izbore u momentu kad je ispred Hilari Klinton saopštio da je “poreski sistem namešten, i da to zna jer ga i sam koristi, ali da ga Hilari nikad neće promeniti, jer to odgovara njenim prijateljima i finansijerima iz Vašingtona”, navodi IPESE, ocenjujući da je ta politička poruka počela svoj život pre osam godina i “ušla duboko u uši svih Amerikanaca koji ne podnose da ih političari prave ludima”.
U analizi se ukazuje da je Vens po svemu otelotvorenje američkog sna: potpuni autsajder, odbačen od strane svih, bez šanse za uspeh, potcenjen, ali neko ko se borio (u Iraku, pod američkom zastavom), i izborio za sve što ima.
Podseća se da je Vens postao poznat u Americi pre osam godina kada je izdao knjigu pod naslovom “Brđanska elegija” koja govori o njegovom teškom odrastanju u Apalačkim planinama.
“Vensovi roditelji su se razveli kad je bio beba, usvojio ga je treći muž njegove majke, a detinjstvo su mu obeležili siromaštvo i zlostavljanje, kao i slike majke koja je bila zavisnik od narkotika”, navodi IPESE, ističući da je Vens uspeo da sve to pobedi, završi srednju školu, prijavi se u marince, učestvuje u ratu u Iraku, diplomira na Državnom Univerzitetu Ohaja 2009. godine političke nauke i filozofiju.
Podseća da je Vens u drugoj polovini prošle decenije, osim po knjizi, postao poznat i po svom izrazitom “anti-Trampovskom” stavu i da je poredio oduševljenje republikanskih glasača Trampom sa zavisnošću od heroina i pitao se “da li je Tramp američki Hitler”.
Vens je takođe nazivao Trampa idiotom, a za sebe je rekao da je “čovek koji nikad nije za Trampa” i posle izbora 2016. godine izjavio je da nije glasao za Trampa, kandidata sopstvene stranke, podseća IPESE.
“To je čovek koji priča ono što misli, nije ga sramota ni da promeni stav kad shvati da nije u pravu. Neki bi ovo sve nazvali patetikom, neki savršenim političkim marketingom, ali verovatno je istina da je ovde reč o podudaranju nečije biografije sa željama američkih glasača”, zaključuje IPESE.
