Što su bliži američki predsednički izbori, to je važniji faktor iznenađenja. U Sjedinjenim Državama vole da govore o “oktobarskom iznenađenju” – događaju ili informaciji koji mogu promeniti predizbornu situaciju, biti presudni tas na vagi u korist jednog od kandidata.
„Iznenađenje“ može biti pripremljeno unapred ili spontano. Na primer, upečatljivi postupak kandidata, novi kompromitujući materijal, reakcija na prirodnu kataklizmu, spoljnopolitički korak. Sada je takva vrsta „iznenađenja“ potrebna obojici kandidata, ali pokazano je toliko kompromitujućih dokaza da nijedan novi neće dodati ništa značajno „opasnom i izbezumljenom Trampu“ ili „pospanom Bajdenu sa njegovom korumpiranom porodicom“.
Ali spoljna politika, iako se Amerikanci njome ne bave previše pri izboru predsednika, može poboljšati rejting — i ovde aktuelni predsednik ima prirodnu prednost (osim ako, naravno, nije „talac“ kao Karter 1980-ih godina zbog američkih talaca u Teheranu). Predsednik može da pregovara o nečemu sa liderima drugih zemalja, na primer, postati mirotvorac. Tramp je u proteklih mesec dana već dva puta odigrao na ovu kartu: prvo arapsko-izraelsko pomirenje, zatim sporazumom između Srbije i Kosova. Ali sve ovo nikako ne utiče direktno na američke glasače. Šta će njemu Balkan i Bliski istok?
Šta može biti „iznenađenje“
Ali Tramp ubrzava i povlačenje trupa iz Avganistana, obećavajući da će povući sve Amerikance ne do kraja proleća, već do Božića. Ali, Božić je mnogo posle 3. novembra. Ipak, postoji još jedna stvar koja se tiče svih Amerikanaca, a to je trka u naoružanju, uključujući i nuklearno. Bezbednost i novac su pretnja nuklearnim ratom (iako hipotetička) i potreba da se sve više i više sredstava troši na oružje.
Upravo ovde se može pokazati zabrinutost za mirno nebo nad glavom. Tramp to takođe voli jer je više puta podsećao da samo zahvaljujući njegovim sastancima sa Kim Džong Unom, Sjedinjene Države ne ratuju sa DNRK koja poseduje nuklearno oružje, a da je predsednica Klinton, bilo bi problema. Ali izmišljena „korejska pretnja“ je već zaboravljena i za ulogu „oktobarskog iznenađenja“ mora se tražiti nešto drugo.
I po svemu sudeći, Tramp misli da je nešto našao: on hoće dogovor s Putinom. Da, s Putinom zbog kojeg ga već četiri godine optužuju da je imao veze sa njim, a poslednjih nedelja ima sve više dokaza da je čitava priča sa „ruskim tragom“ bila specijalna operacija demokrata iz Bele kuće i sedišta Klintonovih. Dakle, sada Tramp udara demokrate i „vašingtonsku močvaru“ njihovom „ruskom temom“ — vi ste pravi zaverenici, a ne izmišljena veza Tramp — Putin! A sa pravim Putinom Tramp želi da postigne sporazum, zato što je on izvanredan i Putin ga poštuje. Otprilike ovako Tramp planira da prodaje Amerikancima svoj sporazum sa Rusima.
O čemu se radi? O sporazumu START 3 koji ističe za manje od četiri meseca, uprkos činjenici da su ga već gotovo sahranili. Ali upravo Tramp ga je sahranio. Rusija se uvek zalagala za njegovo produženje na predviđenih pet godina, dok je Vašington govorio da im sporazum nije od koristi, treba ga prepisati, dopuniti i generalno učiniti trilateralnim. Odnosno, uključiti u njega i Kinu koja nije izrazila nikakvu želju da se pridruži Sporazumu o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, ukazujući na to da ona ima mnogo manje oružja od Rusije i SAD. Moskva je u potpunosti podržavala ovaj stav Pekinga i na sve komentare Sjedinjenih Država o Kini, odgovorila je da se neće baviti prisiljavanjem NRK na pregovore.
Za novi start: START-3
Bilo je i drugih američkih zahteva, već bilateralne prirode, od kojih je većina bila kategorički neprihvatljiva za Rusiju. Sporazum START 3 polako se približavao svojoj smrti, a pre samo nekoliko meseci izgleda da su Amerikanci spazili da nešto nije u redu i započeli konsultacije sa Rusijom. Istovremeno, pretvarali su se da je Rusiji sporazum potreban više nego njima, i ako Moskva ne požuri da prihvati američke zahteve do 3. novembra, tada će uslovi produženja (to jest, zaključenja novog sporazuma) postati još stroži.
Rusija je mirno reagovala na tako jeftine trikove, jer uostalom obema stranama je potreban sporazum. Kremlj nije nameravao da gura Trampa da potpiše, ali prošle nedelje Vladimir Putin je podsetio da je Džo Bajden već obećao da će produžiti START 3 ili zaključiti novi sporazum, a ovo je već „vrlo ozbiljan element moguće saradnje u budućnosti“.
Nakon toga, u nekoliko američkih izdanja pojavile su se procurele informacije iz Bele kuće i Kongresa: „Predsednik SAD Donald Tramp očekuje da dobije saglasnost ruske strane za zaključivanje sporazuma STAR pre izbora“.
„Trampova administracija smatra da je u principu dobila saglasnost za zaključivanje novog nuklearnog sporazuma između Sjedinjenih Država i Rusije od predsednika Vladimira Putina i šefa Saveta za bezbednost Nikolaja Patruševa. Rad na sporazumu mogao bi biti završen u roku od nedelju dana.
Jedan od zvaničnika predsedničke administracije rekao je da su odluke donete na najvišem nivou u Savetu za nacionalnu bezbednost i Stejt departmentu. Po njegovim rečima, neki članovi senatskog komiteta za spoljne odnose i Radne grupe za nacionalnu bezbednost na Kapitol Hilu dobili su završni materijal ovih diskusija“. Izdanje ističe da je novi raspored rada na predizbornom nuklearnom sporazumu bio „iznenađenje za visoko-rangirane republikance i neke predstavnike Bele kuće“.
Kremlj uzdržan, tema — vruća
Kremlj je, naravno, reagovao uzdržano: „Nećemo odgovarati na izvore, previše je fejkova. Ova tema je vruća, ona je za nas prioritet u kontaktu sa Amerikancima. Na ekspertskom nivou, kontakti se nastavljaju“.
Tramp očigledno priprema iznenađenje: sporazum sa Putinom, i uz to on neće morati da leti za Moskvu, niti ruski predsednik za Vašington. Ne, sve će biti ograničeno na zajedničku izjavu dvojice predsednika ili na ono što je specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli nazvao potpisivanjem predsedničkog memoranduma koji je prethodio produženju sporazuma START 3. Odnosno, to će biti okvirni sporazum, u kome će se fiksirati konture budućeg novog sporazuma i najaviti produženje START 3 na određeni period (na manje od pet godina; možda na dve ili tri godine).
Da li je Vašington zaista spreman za takav korak? Jer kada je Bilingsli izjavio da je u Helsinkiju 5. oktobra postignut „važan napredak“ u razgovoru sa zamenikom ministra spoljnih poslova Sergejem Rjabkovim i da su se stranke približile saglasnosti, Rjabkov je bio iznenađen američkim optimizmom.
„Pregovori su pokazali da i dalje postoje ogromne razlike u pristupima, uključujući centralne elemente ovog sporazuma. Mi u principu priznajemo postizanje neke vrste okvirnog sporazuma koji bi nam omogućio da razgovaramo o određivanju glavnih pravaca i parametara daljeg rada. Nismo se približili, naglašavam to i insistiram na tome da u poslednje vreme nismo ni blizu postizanja takvog sporazuma sa Sjedinjenim Državama. Nije jasno na osnovu čega postoje pokušaji Amerikanaca da stvar predstave kao da smo na pragu ovog sporazuma i da je ostalo vrlo malo da bude postignut“.
Međutim, sastanak Bilingslija i Rjabkova je postao svojevrsni nastavak još jednog sastanka: pregovori vođeni 2. oktobra u Ženevi između sekretara Saveta bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa i savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Roberta Obrajena. Ovo je bio njihov prvi susret (pre toga Trampov savetnik je bio Džo Bolton) i upravo su njegovi rezultati podstakli američki optimizam.
Sa sigurnošću se može pretpostaviti da on nije povezan ni sa kakvim ustupcima Rusiji, već sa činjenicom da je postignut politički, principijelni dogovor o potpisivanju okvirnog dokumenta o produženju sporazuma START 3. Posle toga, već na pregovorima Bilingslija i Rjabkova u Helsinkiju, Amerikanci su (po navici) nastavili sa taktikom pritiska: možda se može postići od Rusa određeni napredak ili ustupci?
Ako ne uspe, sa ruske strane već postoji politički sporazum koji se zasniva na jasnim uslovima: bez Kine, produženje sporazuma na određeni period koji je neophodan za formiranje novog. Ako je Tramp saglasan, Rusija je spremna da mu pomogne sa „oktobarskim iznenađenjem“.
Narednih dana ćemo saznati Trampovo mišljenje i nešto nam govori da neće propustiti priliku da potpiše zajednički dokument sa Putinom koji mu pomaže da bude ponovo izabran, i samim ovo neće biti poslednji dokument u njegovoj karijeri.
