Na skupu je bilo naših studenata, postdiplomaca ali i ostalih ljudi koji su u svojoj sredini dokazali i pokazali da umeju da stvore i uvećaju kapital.
Protić i Ćesarov su već u uvodu ovog razgovora rekli da nisu spremili neki poseban dnevni red, već žele da sastanak bude u opuštenoj ali konstruktivnoj atmosferi. Ideja je bila da dve strane čuju jedna od druge kakva im je pomoć potrebna i na koji način da povežu svoja znanja sa fakultetima, privrednim komorama i pojedincima u otadžbini, ali i u Švajcarskoj.
Mićo Palić, profesor i uspešan čovek rodom iz Valjeva, koji živi u Sent Galenu, podsetio je da još ne postoji pouzdana baza podataka o našim studentima u ovoj zemlji i koliko ih je iz Srbije došlo na postdiplomske studije.
Prof. dr Vladislav Kovačević je napomenuo da je "pre par godina zaživela studentska organizacija u Sent Galenu, uradila mnogo, ali je stala na pola puta".
Dragan Kinkela (40), sa još dvojicom prijatelja vodi zajedničku firmu za komunikacije u Srbiji. Ima 65 zaposlenih i smatra da je veliki problem to što mnogi studenti ili diplomirani inženjeri nisu osposobljeni da prate nove svetske tehnologije. On je na skup doveo i dva sina, Filipa i Aleksandra, kako bi od "malih nogu ušli u svet biznisa".
O stalnom problemu "odliva mozgova" najbolje je svedočio mladi doktor nauka Miroslav Marković, profesor iz Lozane, rekavši da se od 30 postdiplomaca, koji su pre dve godine stigli na njegov Univerzitet i stekli "masters" diplome, samo jedan vratio u Srbiju.
– Plata nije najveći razlog što se ti naši mladi ljudi ne vraćaju u Srbiju, već su to male mogućnosti za napredovanje u struci, istakli su postdiplomci Teodora Kostić i Nikola Katić.
Domaćini Protić i Ćesarov su kao zaključak predložili da sledeći sastanak bude u dve grupe: U prvoj bi bili uspešni mladi stručnjaci, a u drugoj studenti i postdiplomci. Utisak je, na osnovu atmosfere koja je vladala tokom sastanka, da ovaj projekat ima budućnost.
