Povodom predstojeće manastirske slave, Velike Gospojine u čuvenom manastiru Krupi, u srcu Dalmacije, ovaj septembar u Sidneju nosi posebnu težinu.
Na crkvenom imanju Rosmor, 3. septembra 2023, oživeće duh Krajiške regije kroz jubilarni 10. obrovačko – bukovački sabor. Sugrađani, njihovi prijatelji i svi ljudi dobre volje pozivaju se da se pridruže ovoj svečanosti, da zajedno proslave tradiciju, kulturu i zajedništvo.
U iščekivanju bogatog kulturno-umetničkog programa, sportskih nadmetanja, zabave za najmlađe i uživanja uz poznate estradne umetnike, imali smo priliku da razgovaramo s predsednikom Zavičajnog udruženja, Pekom Ležajom, koji je podelio sa nama svoja očekivanja, uspomene i vizije za budućnost ovog značajnog saborovanja.
Ove godine obeležavate 10. godišnjicu manifestacije ”Obrovačko-bukovačkog sabora“. Koja je razlika između prvog i ovogodišnjeg okupljanja, imajući u vidu broja posetilaca, program i atmosferu?
– Kao i svaki, početak Sabora je bio težak i neizvestan. Broj posetilaca je bio daleko manji, program kraći, a samim tim i atmosfera slabija nego današnja.
Posmatrajući proteklih deset godina, da li možete da istaknete neki poseban trenutak ili događaj, koji vam je ostao u posebnom sećanju?
– U posebnom sećanju mi je ostalo obeležavanje „700. godišnjice manastira Krupe“, 2017. godine. Samo da vas podsetim da je to naš najstariji i najzapadniji manastir u Dalmaciji, sagrađen davne 1317. godine.
Kakav značaj ima ovaj Sabor za srpsku zajednicu u Sidneju, posebno za one koji dolaze iz Krajiške regije?
– Svakako ima veliki značaj, jer naše Udruženje nastoji da održava staru tradiciju, naše običaje, pismo i duhovnost, kako bismo lakše očuvali naše nasleđe od zaborava. To je za nas praznično-svečarski dan, i dan sabiranja Srba ne samo iz Krajine, već iz cele srpske zajednice.
Imajući u vidu izazove koje je pandemija donela, kako ste se pripremali za ovogodišnju manifestaciju?
– Pripremali smo se sasvim normalno, ali smo spremni i ukoliko opet dođe do pandemije, da prema striktnim merama i propisima nadležnih vlasti u NSW, na skroman način obeležimo našu slavu, a da tradiciju ne prekidamo, da upalimo sveću i presečemo slavski kolač u našem hramu, bez većeg okupljanja, kao što smo činili za vreme pandemije.
Kako se manifestacija prilagodila novim okolnostima i da li možemo da očekujemo neke nove segmente u programu ove godine?
– Da, svakako, program prilagođavamo novim okolnostima pa tako i ove godine. Biće izvesnih promena i novina, jer pored kulturno-zabavnog, sve više uvodimo i sportski program, a učešće uzima i srpski teatar „Pilipenda“, sve sa ciljem da privučemo sve generacije.
Kako ste uspeli da održite duh i tradiciju manifestacije tokom godina, posebno kada uzmete u obzir generacijske razlike među posetiocima?
– Bilo je dosta teško i izazovno, ali našim upornim i sistematskim radom, novim sadržajima i programima smo se održali i sve više pridobijali mlađe naraštaje. To još nije dovoljno, pa i ovim putem pozivam našu omladinu da nam se pridruži i da da svoj doprinos u očuvanju naših zavičajnih vrednosti.
Kako vidite budućnost Obrovačko-bukovačkog sabora i koje su vaše vizije za naredne godine?
– Budućnost Sabora vidim u tome da održimo trenutno stanje, ali i da ga proširujemo i omasovimo, posebno sa našim mlađim naraštajima, te da svake godine dodajemo nove sadržaje i tako što više obogaćujemo naš program.
Na kraju, imate li neku poruku za sve članove srpske zajednice u Sidneju, kao i one koji će se pridružiti manifestaciji 3. septembra?
– Moja poruka je da se tradicija ne zaboravlja, da treba gajiti ljubav prema zavičaju, da se uvek treba okupljati, čuti i videti, te pomoći onima kojima je najpotrebnije. Važno je uvek se sećati ko smo i odakle smo. Neka nas sve to nadahnjuje da čuvamo našu tradiciju i kulturu, i prenosimo je na naredne generacije.
Iznenađenja na Saboru
– Za ovaj 10. jubilarni Sabor između ostalog pripremili smo narodne nošnje iz kraja za članove Odbora, prvi put zastavu Sabora, bacanje kamena sa ramena će se po prvi put obaviti sa kamenom donetim iz zavičaja, nove narodne rukotvorine, a štampana je i prigodna brošura sa osvrtom na desetogodišnji rad našeg Udruženja – ističe Peko Ležaja za Vesti.
Humanitarni karakter
Da, Udruženje ima i humanitarni karakter, jer donacije koje nam da verni narod, upućujemo za obnovu naših porušenih hramova, za bolesne zemljake ili štampanje određenih publikacija. Ove godine smo poslali donacije za crkvu Svete Petke u Bjelini kod Benkovca i porušeni hram Svetog Save u Zemuniku kod Zadra, a u Australiji za Svetog Luku u Liverpoolu. Tako da su ukupne naše donacije do sada oko 66.000 dolara.