Trubač Dejan Petrović (28) je proslavljeni muzičar, ali i čovek velikog srca. Mnogo puta odazivao se pozivima i učestvovao na humanitarnim koncertima i akcijama. Tokom majskih poplava odložio je trubu i sa sugrađanima punio džakove peska i pravio nasipe kako bi se Užice spaslo od poplava, a zatim je odneo pomoć u Bajinu Baštu i Kosjerić. Stasiti trubač nevoljno o tome priča, smatrajući da je učinio samo ono što je smatrao za potrebno, kako bi pomogao, a ne da bi sebi pravio reklamu.
Ali, o velikom srcu čuvenog trubača priča se i na Kosovu. Dejan je početkom ove godine prvi put bio na Kosovu u selu Gornja Livoča kod Gnjilana kako bio upoznao Aleksandra Antića (12) dečaka kome je najmlađi majstor trube u Srbiji idol. Tom prilikom dečaku je poklonio novu trubu i tako je započeto jedno novo prijateljstvo, a njih dvojica su redovno u kontaktu.
– Aleksandar je mnogo dobro dete. Talentovan, pohađa muzičku školu, uči da svira trubu i ima već lepu kolekciju priznanja i nagrada sa takmičenja. Nakon što je u jednoj emisiji izrazio želju da me upozna, organizovan je naš susret koji nikada neću zaboraviti. Kada me je ugledao da izlazim iz automobila, Aleksandar mi se bacio u zagrljaj. Nije mogao da veruje da stojim ispred njega – priča Dejan, koji ne krije da je i sam vrlo emotivno podneo ovaj susret.
– Mnogo teško se živi na Kosovu. Ko nije bio i video, ne može ni da zamisli sve to. Sa Aleksandrom, njegovim bratom Jovanom i sestrom Kristinom obišao sam i susedno selo Stanišor, gde se nalazi muzička škola "Stevan Hristić". Tu su deca različitog uzrasta u nižim i srednjim odeljenjima, koji svakodnevno uz muziku i igru vežbaju i spremaju se za školska takmičenja. U ovoj školi nema dovoljno potrebnih instrumenata, neophodnih za prestižne rezultate i nagrade, pa sam im poklonio set bubnjeva, što ih je veoma obradovalo. Deca su vredna, talentovana, šalio se sa njima, ali iako su se smejali, u njihovim očima je tuga. Deluju preplašeno, napeto, u strahu… – kaže Dejan koji je u svom domu dva dana ugostio Aleksandra, dok je bio na školskom takmičenju u Užicu.
– Sa posebnom pažnjom svaku diplomu, pehar, trubu je držao u rukama i interesovao se detaljno o svemu. Već smo se bolje poznavali, pošto smo često telefonom razgovarali, pa je bio mnogo opušteniji. Zapitkivao je o trubačkim finesama, s kim sam radio, kome sam svirao, koga sam upoznao. On je sjajan klinac! Verujem da će biti i odličan trubač, što mu od sveg srca želim. Naravno, i dalje smo u kontaktu, pa ću pratiti kako napreduje i podsećati ga da su samo rad i trud jedini recept za uspeh.
|
Truba i za Kustu
Iznenađenja
|
