"On ima menadžersko-tehnokratski pristup i to jeste važno, ali drugo su malo širi politički vidici koji zahtevaju više političkog iskustva", upozoravao je predsednik Političkog saveta stranke.
Za neke je to tada zvučalo kao cepidlačenje starog Mićuna u nedostatku ubedljivih argumenata u korist Tadića, na čijoj je strani bio osnivač i prvi predsednik DS.
Prošlonedeljno glasanje dve poslanice DS u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) u Strazburu pokazalo je da su demokrate izgubile ne samo ideološki kompas već i osećaj za real politiku, koja je bila dominantna sve vreme dok je njome rukovodio praktični Zoran Đinđić.
I šta je ostalo od DS – ni ideologije, ni real politike, a tek 19 mandata u republičkoj skupštini? Ostao je haos, nesnalaženje i tumaranje u mraku.
Ne samo da su Nataša Vučković i Vesna Marjanović glasale za suspenziju prava glasa članovima ruske delegacije do januara sledeće godine, nego su po povratku u zemlju nastavile uporno da se brane neodbranjivim objašnjenjima. Ta "čast" pripala je Nataši Vučković kao potpredsednici DS.
Prema njenom tumačenju, ispalo je da su njih dve ključno doprinele da se odbaci prethodna, mnogo stroža verzija sankcionisanja ruske delegacija koja je podrazumevala da se ruski poslanici izbace iz PS SE do kraja godine, dok su one podržale samo onu blažu verziju koja podrazumeva suspenziju prava glasa u istom vremenskom periodu!
Naš narod bi rekao: "Nije šija nego vrat". Šta je kažnjavanje ako to nije oduzimanje prava glasa i prava rukovođenja raznim komitetima unutar PS, što je takođe usvojena mera prema ruskim delegatima.
Ako nemate pravo da glasate čemu onda i fizičko prisustvovanje na sednicama, logično su rezonovali Rusi, te su se pokupili i napustili PS. I tako je na delu ostvareno ono što je bio i cilj one prve, šatro strože verzije.
Dakle, tvrdi Vučkovićeva, one nisu bile rukovođenje antiruskim stavom, već principom nepovredivosti teritorijalnog integriteta, na kojem Srbija zbog Kosova nužno mora da insistira, a koji je Rusija evidentno narušila pripajanjem Krima.
Ako ćemo zbog Kosova, onda je valjda trebalo voditi računa i da ta Rusija nije priznala nezavisnost otcepljene srpske pokrajine, što su učinile zemlje koje su prednjačile u zagovaranju sankcija Rusiji, i da nam je njeno veto ključno u sprečavanju Kosova da jednog dana dobije stolicu u UN.
Još porazniji podatak od ovog političkog diletantizma jeste taj da DS ne zna šta će sa Ukrajinom i da je, kada je na tome insistirala Nataša Vučković, Đilas odgovorio da stranka ne treba da zauzima stav povodom ove bezbednosne krize prvog reda.
Tako smo zaokružili sliku sadašnjeg lidera DS kojem je jedina ideologija da PKB ostane državni i koji je više zaokupljen privođenjem svog gradskog menadžera nego tamo "nekom Rusijom".
Jedini svetao primer ozbiljnosti u redovima demokrata je Dušan Spasojević. Bivši ambasador u Turskoj je kao predsednik Spoljnopolitičkog odbora i internacionalni sekretar DS zbog glasanja svojih koleginica podneo ostavku na sve funkcije u partiji.
Izostala je, međutim, reakcija Dragoljuba Mićunovića. Bilo bi zanimljivo da znamo da li je zadovoljan svojim sledbenicama s obzirom da su obe poslanice krenule za njim kada je, nakon koncepcijskog razlaza sa Đinđićem, napustio DS i formirao Demokratski centar.
Da li je zadovoljan svojim štićenicama ili kao loš politički mentor prihvata odgovornost na sebe?
