Naša dobra čitateljka Stana Jovanović iz Minhena je, kako smo već zabeležili, od Božića do Vaskrsa svake nedelje u hramu Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog prikupljala dobrovoljne priloge parohijana za svoj ugroženi narod na Kosmetu. Na taj način stigla je do sume od 1.500 evra, koju je posredstvom Redakcije “Vesti” u Bad Filbelu poslala za narodne kuhinje Dobrotvorne organizacije “Majka devet Jugovića” u Gračanici.
Pored ove žene dobrog srca iz Nemačke, na zemljake kojima je svakog dana neophodna podrška u vidu toplog obroka jer je često to i jedini siguran obrok tokom dana, mislila je i B. G. iz Adelejda koja je za narodne kuhinje izdvojila 200 dolara. Obe donacije ubrzo su uručene saradniku pomenute organizacije Stefanu Ječmenici.
– Veliko i od srca hvala našim zemljacima u dijaspori koji misle na svoj ugroženi narod na Kosmetu i na ovaj način pružaju podršku narodnim kuhinjama. Istina je da nam je svaka pomoć i više nego dobrodošla jer su i potrebe narodnih kuhinja velike, a ovaj novac će biti utrošen na ono što bude najneophodnije u datom trenutku – rekao je Stefan.
Slična situacija je bila i s prethodnom donacijom dobre Stane Jovanović od koje je ova dobrotvorna organizacija kupila zalihe marmelade, krema, mesa i drugih namirnica za preko 2.000 korisnika.
Tokom susreta sa Stefanom saznali smo i da je Crkvena opština Uspenje Presvete Bogorodice sa Zlatne Obale u Australiji sa svojim vernim narodom prikupila za potrebe narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji i uplatila novčana sredstva u iznosu od 291.200 dinara. (2.490 evra)
– Ovo nije prvi put da nam pomoć stiže upravo iz Australije, gde je naš verni narod istinski zainteresovan za očuvanje i opstanak Kosova i Metohije. Više od dve decenije život kosovsko-metohijskih Srba je izuzetno težak, praćen svakodnevnim strahovima i neizvesnošću. Suočeni su sa mnogobrojnim problemima, krađama, zastrašivanjem… Neizmerno se zahvaljujemo ocu Đorđu Petroviću što redovno sa svojim parohijanima podseća na značaj Kosova i Metohije i organizuje akcije prikupljanja pomoći. Isto toliko donatorima iz Brizbejna i Sidneja koji su se priključili ovoj humanitarnoj akciji, kao i gospodinu Srbi Laliću na svesrdnom angažovanju. Izuzetno nam je drago što saosećate sa nama i trudite se da ublažite patnju velikog broja ljudi, koji, nažalost, zavisi od postojanja narodnih kuhinja. Neka Gospod nagradi i umnoži vaša dobra dela! – poručuju iz DO “Majka devet Jugovića” u Gračanici, koja postoji 18 godina i priprema dnevne obroke za oko 2.000 korisnika, kojim se svakodnevno hrana vozi i do najudaljenijih sela.
Kuhinja ima šest punktova sa četiri pekare, a situacija se pogoršala kako su kosovske vlasti uvele takse od 100 posto na robu iz Srbije. Na sreću, najveći problem sa brašnom, rešila je Eparhija mileševska donacijom od 31 tone brašna i 317 litara ulja koje je stiglo u centralni magacin narodnih kuhinja u Prekovcu čime je obezbeđeno dovoljno zaliha za dalji nesmetan rad.
Hvala po stotinu puta
Budući da je naša humana čitateljka i redovna učesnica u brojnim akcijama Humanitarnog mosta, B. G iz Adelejda još 200 dolara izdvojila i za penzionerku Danicu Ćorković (69) izbeglicu iz Petrinje, nastanjenu u prigradskom beogradskom naselju Ovča, to je i ovaj dar stigao u njene ruke.
– Ta dobra žena verovatno ne može ni da nasluti koliko me je obradovalo to što me se setila. Hvala joj po stotinu puta. Njen dar ću prevashodno utrošiti na lekove, a ono što preostane na plaćanje računa jer moja skromna penzija pored osnovnih namirnica ide mahom na te dve stvari. Čovek od toga ne može pobeći, a često i ponestane ovca da se sve to namiri. Kad je čovek star i bolestan, ne može ništa drugo ni da očekuje i jedino čemu može da se nada da neće morati i celu primanje da potroši isključivo na lekove koji su preskupi. Zato se od srca zahvaljujem toj dobroj duši iz daleke Australije da je sreća prati na svakom koraku. Njena dobrota vraća veru u ljudskost i dostojanstvo – kazala je Danica, invalid bez jedne noge, a muke muči sa dijabetesom i glaukomom.
Bez supruga je ostala pre 12 godina, zbog čega je radila na crno šta god bi stigla, ne bi li imala za koru hleba i najosnovnije.
Međutim, nesreća sa zarđalom žicom na koju se ubola pre šest godina dok je radila, kao i greška lekara, ostavile su je bez noge, kao i mogućnosti da bilo šta zaradi, a premala penzija jedva pokriva najosnovnije potrebe.
Zalostno. Umesto da jednom godisnje svaki Srbin koji zivi van Srbije daje po 50 evra po porodicnom clanu za humanitarni pomoc moraju pojedinci da skupljaju koji novac. Zalostno je to iako zive samo po Zapadne Evrope oko 3 milijona Srba. Barem ima organizacija Srbi za Srbe po netu da se nadje ali i za njih se retko ko zanima dokle se za cigare potrosi godisnje najmanje oko 2.000 evra po pusacu samo sto to niko neizracuna za sebe koliko trosi novac na to kao primer. A mnogo mu da daje 50 evra. Toliko o umnim ljudima.