Arktik, odnosno severni pol je po temperaturama od 2015. do 2020. bio najtopliji koji je ikada zabeležen, kao i čitava protekla decenija koja je imala najviše temperature od početka industrijske ere.
Nad Antarktikom, južnim polom se otvorila ozonska rupa, jedna od najvećih i najdubljih u poslednjih nekoliko godina, a protekle jeseni dostigla maksimalnu veličinu. Koliko se Zemlja greje, govore procene bruitanskih naučnika na osnovu satelitskih snimaka da je između 1994. i 2017. izgubila 28 triliona tona leda.
Toliki gubitak leda, smatraju neverovatnim, a kako kažu, može rezultirati dramatičnim porastom nivoa mora, možda čak i za metar do kraja 21. veka.
– Svaki centimetar rasta nivoa vodenih površina bi mogao da raseli milion ljudi koji žive na niskoj nadmorskoj visini – kazao je “Gardijanu” profesor Endi Šepard sa Univerziteta u Lidsu.
Zabrinjava što ledene ploče na Grenlandu i Antarktiku, kako se čulo prošlog proleća, zbog toplijih uslova gube masu šest puta brže u odnosu na devedesete prošlog veka. Samo u proteklih četvrt veka su izgubili su 6,4 biliona tona leda koje su povećale nivo mora u svetu za 17,8 milimetara.
Ledene ploče danas doprinose trećini porasta nivoa mora, a pre tri decenije je njihov doprinos bio svega pet odsto.
– Ovo važne implikacije za budućnost, za poplavu obalnog područja ili za eroziju – ukazao je tim naučnika koji je analizirao je merenja na polovima izvedena iz vazduha u protekle tri dekade.
Prema procenama iz 2014, simulacije globalnog porasta nivoa mora su upućivale na srednju vrednost od 53 centimetra do 2100. Novo istraživanje je još pesimističnije, jer kako je rekao Šepard pokazuje u odnosu na te procene, još 17 centimetara veći nivo mora do kraja 21. veka, što bi u rizik od poplava dovelo dovelo 400 miliona ljudi.
– Naše najnovije procene znače da će se ono što čovek očekuje ubrzati. Što god obalni gradovi planirali mora se ostvariti ranije – dodao je on.
Sever i jug, odnosno Grenland i Antarktik reaguju na klimatske promene drugačije. Gubitak leda na Južnom polu rezultat je otapanja zbog toplijeg okeana koji topi rubove leda, a na Severnom polu je dodatni faktor i otapanje površinskog leda zbog toplijeg vazduha.
Zabrinjavajućom brzinom se tope švajcarski glečeri, a sneg na najvećem od njih na Alpima nikad nije bio tako mali. U godišnjoj studiji Švajcarske akademija nauka je navedeno da su 2020. glečeri izgubili dva odsto mase.
Mada je to u skladu sa prosekom poslednjih deset godina, kako je rekao je za Frans pres autor izveštaja Matijas Hus, koji vodi mrežu za nadzor glečera ove brojke su ipak vrlo zabrinjavajuće.
“Nestalo” Bodensko jezero
Brojke su, kaže Matijas Hus, nešto manje nego poslednje tri godine kada smo imali izuzetno visoke temperature ali su glečeri izgubili mnogo mase. U poslednjih šest decenija švajcarski glečeri izgubili su vode koliko je ima u Bodenskom jezeru, dužine 63 kilometara na austrijsko-nemačko-švajcarskoj granici.
Koralni grebeni nestaju
Posledica klimatskih promena je, kažu naučnici, propadanje koralnih grebena zbog zagrevanja vode. Nestanak tih grebena je opasan jer štite obalu i ublažavaju posledice snažnih oluja. Od 1980 do 2000. je nestalo stotine miliona hektara tropskih šuma, a 2018, u 12 miliona hektara ili površina Nikaragve, kažu u Institutu za prirodne resurse u svetu.
