Supruga Tome Zdravkovića, Gordana, sinoć je odgledala film „Toma“ i tim povodom gostovala je na jednoj televiziji. Otkrila je najpre zašto nije bila na beogradskoj premijeri.
– Nisam stigla na premijeru, jer u Kanadi stalno menjaju propise zbog korone. Jedva sam i sada stigla, desetak dana sam prikupljala sve papire – kazala je Gordana koja je doputovala iz Toronta.
– Sinoć sam videla film i Toma je za mene sada opet živ. On je sa mnom uvek, ali kada sam sinoć videla film, to je bilo strašno – rekla je i zaplakala.
– Milan Marić je u filmu 99 odsto Toma. Nisam mogla da verujem koliko je njegov govor isti, njegovi maniri. Plašila sam se da će biti ovako. Nisam znala da će Milan toliko da uđe u lik i Tominu emociju. Reditelja nije interesovala Tomina biografija, to mi je bilo jasno kada smo razgovarali, već je on hteo emociju. Da sazna šta je to u Tomi što se zove tuga. Svaki Milanov gest, pokret, mimika lica… toliko podsećaju na Tomu da je to neverovatno – rekla je supruga Tome Zdravkovića u jednoj emisiji.
Gordana Zdravković kazala je da bi svima volela da ostavi Tomine pesme.
– Mladi su se izgubili, a volela bih da se kroz njegove pesme vrate ljubavi i emocijama. Tomi su pesma, ljubav i emocija najviše na svetu značili. Stalno je tragao za time šta je to u njemu tako tužno. To mu je bila i poslednja pesma koju je napisao – istakla je ona.
Iskreno je govorila i o životu sa najvećim boemom. U braku su proveli 18 godina.
– Život sa Tomom nije bio lak, ali nije bilo ni teško. U početku je bilo veoma konfuzno. Imala sam 25 godina kada smo se upoznali, a on je bio 12 godina stariji. Bio je oformljena ličnost i morala sam to da prihvatim. Nisam htela da ga menjam. Morala sam da se uklopim u njegov život. On je bio čovek koji je jako malo pričao, morala sam sama da dolazim do rešenja i saznanja šta voli i šta ne voli – rekla je Goca i dodala:
– Bio je nepoverljiv, stalno je imao sumnje. Počela sam da ga shvatam tek kada mi je rekao: Sve što možeš rukom da dotakneš, to nije vredno, to nije život. Govorio je da mu je isto da li živi u palati ili u sobici. Stalno je bio na ivici. Tražio je slobodu. Pitao bi: Zašto ljudi moraju da imaju vozačku dozvolu? Govorio bi mi: Nemoj da čekaš da nešto završiš da bi živela, živi svakog trenutka.
Nikada ga, kako je rekla, nije pitala gde je bio i šta je radio.
– Pre mene je imao tri braka i on nije trpeo da mu neko govori šta može, a šta ne može. Bio je impulsivan, kada je nešto hteo – morao je to da uradi. U meni je našao ženu koja može da ga razume, bila sam mu mirna luka. Smatrala sam da treba da živi svaki dan najbolje što može, jer kada smo se upoznali već je bio bolestan. Nikada mu ništa nisam zamerila, pratila sam ga u svemu. Voleo je ljude mnogo, napisao je pesmu „Voleo bih da zagrlim sve nesretne ovog sveta“. Pored mene je mogao i da se zaljubi. Kažem mu – Ako imaš neku muku, ako si se zaljubio, daj da rešimo problem. Nikada ga nisam pitala zašto je potrošio novac, gde je bio, šta je radio. Za njega bi to bilo opterećenje. Rekao mi je jednom: Hoćeš li me pitati gde sam bio tri dana? A ja mu kažem: Jel ti bilo lepo? I On kaže: Jeste, a ja: To je važno, da ti je bilo lepo – rekla je Gordana Zdraković.
Gordana je ispričala i posle kojih reči je razumela svog supruga Tomu.
– On je čovek jako malo pričao, od koga niste mogli da čujete “ja hoću ono, ja hoću ovo”… Morala sam sama dođem do nekakvih rešenja, saznanja šta voli, šta ne voli. Imao je jako veliko nepoverenje. Ne znam zašto. Možda zato što se našao u inostranstvu. Imao je neke sumnje u život. Recimo, njemu se Kanada uopšte nije dopala. Način kako se živelo tada i sada, svi u inostranstvu nešto žure i jure. Kada sam počela da ga shvatam? (Rekao mi je): “Upamti: Sve što možeš da dotakneš rukom, ništa nije vredno. To nije život”. Rekla sam: “Sa ovim čovekom nije nešto u redu”. (Toma mi je rekao): “Tu što osetiš (pokazujući na srce), to je ono pravo. Sve ostalo je bezvredno”. I to me je navelo da počnem da pokušam da ga razumem. Materijalna strana za njega nije postojala – rekla je Gordana Zdravković i dodala:
– Uzelo mi je 5 godina da ga upoznam. Ja sam shvatila da je on u sebi imao nekakav nagon i potrebu za nečim što je meni bilo potpuno strano. Bio je impulsivan od momenta kad je nešto hteo, on je to morao da uradi, bez obzira da li to nekome odgovara ili ne. To je bilo nešto, kada sam ja počela da ga pratim. Shvatila sam da on u stvari nije kao što sam ja. Ja sam realna, on je stalno bio na nekoj ivici… Ja ne znam kako to da objasnim… On je tražio slobodu života, ali da ne bude zakon, nego da ne potpadne u granicama “ja to moram, ovo ne smem, ovo smem. Sve sme”. I stalo je pitao: “Zašto se ne sme? Zbog čega?”. On kaže: “Zašto ljudi imaju vozačku dozvolu? Ako znaš da voziš, šta će ti dozvola”. Ja mu kažem: “To je zakon”. On mi kaže: “Ko je pisao zakon?”. Mislim, takve stvari. Za njega su ljudi bili jako interesantni. Voleo je da ljudima uđe u dušu, da vidi ko su, šta su… A mrzeo je poltrone – rekla je Tomina supruga.
