Prezime Tomašev nesumnjivo je nastalo po pretku imena Tomaš, čiji je koren aramejski Toma (blizanac), odnosno ime Isusovog sledbenika, apostola koji je upamćen kao Neverni Toma. Rasprostranjeno je, u raznim oblicima, kod svih evropskih naroda – Tomaš, Toma, Tomo, a u južnih Slovena, posebno Srba i Hrvata kao Tomislav.
U srednjovekovnoj bosanskoj državi, na presto je 1443. došao sin kralja Stefana-Ostoje iz dinastije Kotromanića, Stefan-Tomaš, a nasledio ga je sin Stefan Tomašević, poznat kao poslednji bosanski kralj koji je Turcima predao poslednje uporište, "tvrdi grad" Bobovac, nakon čega su ga oni ipak pogubili (1463. godine).
Iz ovog primera vidimo da Tomašev sin postaje Tomašević, ali je u nekim krajevima ime bilo prezime, pa tako ima i porodica Tomaš.
U Vojvodini, posebno u Banatu i Bačkoj, prezimena su stvarana i s nastavcima -in, -ev, -ov i -ski. Tomaše i Tomaševe pronašli smo u podacima za 1702. godinu, kada je osnovana Potiska vojna krajina, u čiji je sastav ušlo i Bačko Petrovo Selo. Oni su se, verovatno, naselili iz Baranje, u vreme Rakocijevog ustanka. U Šajtinu (u Pomoriškoj granici) zabeležen je 1751-52. Živan Tomašev, barjaktar. Među "Prezimenima Šajkaške", Tomaševi su zabeleženi u Šajkašu 1783, a kao Tomaši u Mošorinu 1817.
Trag porekla Tomašev(ić)a i Tomaša dalje vodi u Slavoniju, u austrijsku granicu gde su, prema popisima vojske na platnom spisku 1533. i 1566. godine, služili Radosav, Stefan, Radonja i Mihajlo Tomaševići, izrikom "Srbi iz Žumberka".
M. Radeka kaže da su i Tomaši i Tomaševići ne samo pravoslavni, već i katolici. Pravoslavni Tomaši slave Aranđelovdan i Jovanjdan, a Tomaševići Đurđevdan, Sv. Arhiđakona Stefana, Ignjatijevdan, Jovanjdan i Nikoljdan.
U Vasojevićima, u selu Lušcu, postoje Tomaševići-Luščani. Tomaševići su među najstarijima u selu i doselili su se iz Ceklina od Đuraškovića odakle su pobegli zbog krvi. Stara slava je bila Đurđevdan, a sada Sv. Nikola.
Tomaševi, preci našeg čitaoca, svakako su, dalekom starinom, ovog porekla, a krenuli su u seobe mnogo pre zabeleženog podatka. Moguće da su samo išli gonjeni od Turaka kao njihova vojska, o čemu svedoče i mesta njihovog prebivanja. Naime, Mogorić i Vrebac su još u 16. veku bili tvrđave za borbu protiv Austrije. Kasnije su preci našeg čitaoca, kao i mnoge druge srpske porodice koje su se ovde zatekle, prešle na stranu hrišćana, tj. Austrije i borile se protiv Turaka, da bi preko Žumberka i Slavonije stigli u današnju Vojvodinu, zadržavajući slavu.
Tomaši, Tomaševi i Tomaševići nisu nastali od istog pretka, ni u isto vreme, kao što nemaju ni iste krsne slave. Zainteresovanim potomcima preostaje jedino nada da konkretnijim arhivskim istraživanjima možda nešto više saznaju o svom daljem poreklu – od Kotromanića, Bratonožića, Bjelopavlića, ili neke druge velike familije, bratstva, odnosno plemena iz kojih su potekle pojedine grane ovog prezimena.
