Politika neutralnosti mogla bi Beogradu da se obije o glavu, ocenjuju analitičari i konstatuju da će biti teško izdržati pritisak Brisela i Moskve da se rukovodstvo Srbije konačno opredeli.
Srbija istovremeno održava dobre odnose s Rusijom, kao i s Evropskom unijom. U ideji opšteg prijateljstva naša diplomatija nije samo usamljena, već i u žestokom procepu. U srpskom političkom sistemu spoljnu politiku formira vlada, a sprovode je ministarstvo spoljnih poslova i predsednik. Sada se s pravom postavlja pitanje da li vlada pozdravlja dolazak beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka 11. juna u Beograd na poziv Tomislava Nikolića, ili se predsednik diplomatski "odmetnulo" u osećaju skrajnutosti? U vreme dok Beograd nastoji da se što pre dobije briselsku legitimaciju i to sve istog dana kada premijer Aleksandar Vučić u Berlinu razgovara s neformalnom šeficom Evrope, kancelarkom Angelom Merkel?!
|
Dok jednom ne smrkne |
Svakako će biti teško objasniti zapadnim partnerima posetu poslednjeg evropskog diktatora, kako Brisel voli da prikači etiketu Lukašenku.
– Ne znam da li je reč o lošoj koordinaciji vlade i predsedništva, ili je možda dogovoreno da se baš istog dana dvojica najviših srpskih državnika sretnu sa Merkelovom i Lukašenkom. Moguće je da se slanjem različitih poruka domaćoj i međunarodnoj javnosti pokušava reći da Srbija ne odustaje od ravnopravnih prijateljstava na istoku i zapadu. Sasvim je izvesno da u nećemo dobiti nikakve aplauze iz Evropske unije i Vašingtona zbog dolaska Lukašenka. Moguće je da to bude shvaćeno i kao guranje prsta u oko zapadu – kaže za "Vesti" diplomata Predrag Simić.
Srbija se, kao mnogo puta u istoriji, našla na spoljnopolitičkoj raskrsnici u kojoj se lomi koju stranu da izabere. Svaki put u takvoj situaciji vlasti bi pokušavale da izaberu treći put, neutralnu poziciju u kojoj bi se zemlja držala po strani. Problem je u tome što je u političkoj neutralnosti ne podržavaju velike sile.
|
Večito u procepu |
– Srbija se trudi da održi dobre odnose s Rusijom jer je to pitanje naše ekonomije i energetske bezbednosti. Ali, ako nam je za utehu, pod daleko većim pritiskom je bugarska vlada i ako je Brisel primora da odustane od Južnog toka, to će svakako imati velike posledice za nas. Tada smo i mi ostali bez strateškog gasovoda – dodaje Simić.
Formalno, Srbija je primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU dužna da uskladi diplomatiju s pozicijom Brisela.
– Sve to ne bi bio veliki problem da u Evropi upravo ne bukti diplomatska oružana kriza oko Ukrajine, a u kojoj su se Moskva i Brisel našli na suprotnim stranama. Htela to ili ne, Srbija neće moći dugo da balansira i moraće da odabere stranu – smatra Simić, a jedino što može da nas spasi kobnog izbora jeste da se Brisel, Vašington i Moskva sporazumeju oko Ukrajine, pre nego što pesak strpljenja Zapada iscuri.
U tom smislu je šef diplomatije Ivica Dačić rekao da "Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine", što zapravo znači da ne priznaje aneksiju Krima, ali i da nismo spremni da uvodimo sankcije Rusiji.
|
Upozorenje |
– Moguće je da Vučić i Nikolić igraju igru "dobrog i lošeg policajca". Ako ćemo pošteno, više temelja ima u tome da primimo Lukašenka, nego da idemo po novi set ucena i packi u Berlin. U svakom slučaju, mi ovu šizofrenu diplomatsku poziciju ne možemo da održimo dugo, a svakako će posledica ovog sedenja na dve stolice biti gubitak poverenja na obe strane. Prosto nam ni zapad ni Rusija neće verovati. To vam je kriza iskrenosti u kojoj u očima i jednih i drugih ispadate neiskreni – kaže za naš list Đorđe Vukadinović, politički analitičar.
