Kada je pre dve nedelje oboren dron iznad vojnih objekata u blizini Raške, pokrenuta je i polemika koliko Vojska ima kapaciteta u borbi protiv bespilotnih letelica. Tokom agresije NATO 1999. za 78 dana oboreno je gotovo 30 bespilotnih letelica različitih veličina. Neke od njih nalaze se u Muzeju vazduhoplovstva, prenosi RTS.
Za vreme agresije NATO, Alijansa registruje 27 oborenih dronova. Generaštab Vojske Srbije više. Snimak obaranja Predatora 1999. možda je prvi televizijski snimak pada vojnog drona u nekom sukobu. Tog dana, seća se snimatelj Tomislav Magoči.
– Pri ulasku u Vitinu, pošto sam ja i vozio, primetio sam neke aktivnosti, narod je gledao u nebo, neki su počeli da pucaju. Ja sam u jednom trenutku stao, izvadio kameru i počeo da snimam. Video sam da pada, kasnije sam saznao da je to Predator, bespilotna letelica, iako je padao, naš narod je pucao odozdo – ispričao je snimatelj RTS-a u penziji Tomislav Magoči.
Bespilotne letelice pre gotovo četvrt veka nisu bile naoružane, korišćene su za izviđačke misije i kao dopuna elektronskom izviđanju.
Stanko Vasiljević, general u penziji bivši komandant 250. raketne brigade za PDV kaže da su bespilotne letelice tokom čitavog perioda agresije vrlo često korišćene.
– Ali one nama nisu bile primarni cilj za vatreno dejstvo, jer je bilo i skupo i neekonomično trošiti rakete na bespilotne letelice. Obarane su sredstvima lakim artiljerijskim sistemima i lakim prenosnim sistemima. Imajući u obzir da su one jako spore, da su letele srednjom brzinom oko 100 kilometara na čas, to su bili idealni ciljevi za dejstvo naših snaga koje su mogle da ih otkriju – rekao je Vasiljević.
Otkriveno je i oboreno sedam različitih tipova, uglavnom iznad Kosova.
Muzej Vazduhoplovstva poseduje bar po jedan primerak od svake. U stalnoj postavci su samo dva, dok ostali čekaju u depou.
– Ono što je interesantno pomenuti za izloženi primerak je da je on sklopljen iz dva primerka Predatora i da je urađena neka restauracija kako bi mogao da bude izložen na ovoj stalnoj postavci. Druga letelica koju imamo je francuske proizvodnje Kreseler i oborena je 26. maja 1999. na KiM i inače je bio francuske proizvodnje, nije ih napravljeno nešto u velikom broju, ali korišćen je takođe za izviđačke zadatke – kaže kustos Darko Mladenović.
Računica kaže i danas je skupo i neekonomično trošiti rakete na komercijalne bespilotne letelice. I ne samo to – uvek postoji mogućnost da neko bude povređen ili strada. Zato se i prelazi na obaranje ili prizemljenje pomoću elektronskih sredstava.
