EPA-EFE/YURI KOCHETKOV
Vladimir Putin

Luiz Džons, bivši britanski vojni obaveštajac i šef obaveštajne službe, prokomentarisala je današnju najavu Finske o pristupanju NATO-u.

Finska, koja je decenijama vodila politiku neutralnosti, saopštila je danas da želi da što pre uđe u NATO, na šta je usledila burna reakcija Rusije.

“Da bismo razumeli koliko je ovaj potez značajan, moramo da pogledamo istoriju NATO-a. Alijansa je formirana posle Drugog svetskog rata i njen primarni fokus je bio na Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji i, naravno, Sjedinjenim Državama”, rekla je Džons i dodala:. “Glavni cilj je bio suprotstavljanje Sovjetskom Savezu.”

“To zaista nije ono što je Putin želeo”

Ali posle pada Sovjetskog Saveza početkom 1990-ih, “baltičke zemlje Estonija, Litvanija i Letonija praktično su odmah podnele zahtev za članstvo u NATO-u”.

“Zemlje poput Finske i Švedske, koje su vodile politiku neutralnosti tokom Hladnog rata, odlučile su da vode takvu politiku”, rekla je Džons i dodala da će dan kada Švedska i Finska uđu u NATO “biti loš dan za predsednika Putina”.

“To zaista nije ono što je on želeo. Neutralnost Švedske i Finske mu je odgovarala jer je mogao da se fokusira na jug”, rekao je Džons i dodao: “Ali sada vrlo malo može da uradi. Taj brod je isplovio.”

1 COMMENT

  1. Ne razumem u cemu je prednost clanstva. To moze da usledi negativnim posledicama. Dobrovoljno ce postati robovi, pored financijskih obaveza morace ginuti za tudje interese. Pre svega, zaboravili su da jos uvek vazi Breznjevova doktrina.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here