Povodom 130 godina od rođenja Josipa Broza, poštovaoci njegovog lika i dela iz svih krajeva bivše Jugoslavije, posetili su u sredu Kuću cveća i upisali se u Knjigu utisaka. Na maršalov grob cveće su položili mladi i stari iz svih krajeva Srbije, kao i oni koji svake godine tim povodom dolaze iz Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Slovenije. Među njima je najviše bilo bivših Titovih pionira, ali su se mogli videti i oni koji nisu bili rođeni dok je on bio na vlasti. Pored slika doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza, posetioci su nosili pionirske marame i kape, improvizovane štafete, petokrake, grb bivše SFRJ, a vijorile su se i zastave Jugoslavije, ali i one iz Makedonije, Nemačke, BIH i Kine.
Josip Broz Tito zvanično je bio rođen 7. maja 1892. u Kumrovcu u Hrvatskom zagorju, u hrvatsko-slovenačkoj porodici. Od Drugog svetskog rata, rođendan maršala Tita obeležavao se 25. maja, da bi počev od 1957, upravo na njegovu inicijativu, bio nazivan Danom mladosti. Ovaj praznik se za Titovog života, ali i sedam godina nakon njegove smrti tradicionalno obeležavao na stadionu JNA u Beogradu na velelepnoj sportskoj priredbi sa nizom prigodnih igara i gestova i manje-više jasnom simbolikom u duhu vrednosnog modela onog vremena. Ta priredba je poznata kao slet i na njoj su mnogi, sad već odrasli ljudi sa radošću učestvovali. Titu je tada najbolji omladinac uručivao štafetu sa željama za dug život i dobro zdravlje, a maršal bi njemu darovao zlatan sat. Naglašavane su bile i poruke vezane za izgradnju socijalizma, radničkog samoupravljanja, tekovine NOB-a, docnije i nesvrstavanja, i posebno je naglašavana parola o bratstvu i jedinstvu.
Zlatno doba
Okupljeni građani ispred Kuće cveća sećali su se sa nostalgijom davno prošlog vremena. Stariji su bili spremni za komentare i svi su jedinstveni u tvrdnji da su “nekada svi bili srećni”! Mladi, koji nisu bili ni rođeni kada je Tito preminuo, a od kojih su neki u Kuću cveća poveli i svoju decu, nisu hteli ni da se slikaju niti da daju izjave. Na pitanje zašto su došli, kratko su odgovarali da su imali želju da odaju počast čoveku o kojem su im roditelji pričali sa mnogo hvale.
Stefan, 22-godišnji Beograđanin, koji je oko vrata nosio pionirsku maramu, koju mu je dala mama, kaže da je je ovo druga godina kako dolazi u Kuću cveća i da će nastaviti tu tradiciju.
– Moji roditelji bili su mali kad je Josip Broz umro, ali i oni, kao i bake i deke sa nostalgijom pričaju o tim vremenima. Kroz njihove priče zaključio sam koliko se za vreme Tita bolje, lepše i rasterećenije živelo – kazao je on dok je stavljao ružu na maršalovu večnu kuću.
Sredovečna Jelena iz Novog Sada nije želela pred kamere, ali je kazala da se i dalje oseća kao Jugoslovenka i da će to uvek biti.
– Žao mi je što ta zemlja više ne postoji. O takvoj državi, nažalost, mlađe genercaiju mogu samo da sanjaju. Neverovatno je koliko smo bili jaka zemlja. Živeli smo dobro, zarađivali dobro, a najbitnije je što smo imali mir i spokoj. Neka živi Dan mladosti od kojih se većina nas ovde prisutnih seća samo po dobrom – istakla je Jelena.
Iz Kostolca je stigao devedesetogodišnji Petko Popović. Priznaje nam da svake godine u čast Dana mladosti dolazi u Kuću cveća.
– Već šest decenija sakupljam stvari Josipa Broza. U svom dvorištu imam Narodni i Titov muzej. Želim da poklonim onima koji će da nastave moju misiju, jer niko od mojih naslednika nije zainteresovan za to.
Ja sam, inače, deo ogranka četvrte Mini Jugoslavije, koje čiji je cilj da se sačuva sećanje na vreme i zemlju u kojoj se lepše i srećnije živelo.
Gost iz Skoplja
Ljubiša Jovanovski, sedamdesetogodišnji penzioner iz Beograda, često posećuje Kuću cveća:
– Mladim generacijama treba preneti sve šta je Tito uradio za nas. Svi treba da izvučemo pouku iz te epohe. A mnogo toga dobrog smo imali.
Nevena Prebiračević, članica Subnora iz Novog Sada, takođe je među redovnim posetiocima.
– Mlade generacije više ništa ne poštuju i to je tužno. Iz tog perioda mi najviše nedostaje sigurnost i ono lepo vreme kada ste mogli da spavate i u parku. Sada je došlo neko drugo doba – kaže ona.
Risto Popovski iz Skoplja je je prvi put u Kući cveća, ali napominje da će opet doći.
– Ja sam rastao i vaspitavan sam u Jugoslaviji. Tito je nama dao državnost i zato ga cenim. Došli smo prijateljski jer smo poštovaoci lika i dela Tita – naglasio je on.
Među prisutnima je bila i sestričina i imenjakinja Jovanke Broz koja je decenijama živela u Minhenu. Jovanka Čolak je poznata po knjizi “Moja tetka Jovanka Broz i ja”. Kaže nam da nekoliko puta godišnje povodom značajnih datuma dolazi na Titov grob:
– Svaki put se srećem sa svojim prijateljima iz raznih gradova, to je mnogo lepo i volela bih da i mlade generacije imaju nešto čega će se sećati…
Povratak pravim vrednostima
Dušanka Miljević iz Beograda ne propušta da dođe na Titov grob svakog 25. maja. Naglašava da potiče iz porodice koja je bila pod Titovom zastavom i čiji su preci bili učesnici Drugog svetskog rata.
– Prave vrednosti opstaju i žive i svake godine mi je to sve bliže i bliže. Sigurna sam da smo bili primer države u kojoj su ljudska prava u kompletu bila veoma poštovana. Toga, nažalost, više nema. Nekada se dobro živelo i imali smo sve ono što nam je trebalo. Imali smo plaćeno školovanje i fakultetsko ako ste želeli, a i posao nam je bio obezbeđen. Mislim da se mladi sve više vraćaju tom dobu i upoznaju sa delom Tita. Krize ubrzavaju sve to, a dobre stvari uvek isplivaju – objašnjava Dušanka.
Petokraka i buktinja
Ritual nošenja štafete trajao je pune 42 godine, od 1945. do 1987, po ideji omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije. Prva štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta, a svake naredne godine ona je polazila iz drugog mesta, iz druge republike, obeležavajući datume događaja iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti. Palice su nošene širom Jugoslavije, po nekoliko meseci, unapred utvrđenim maršrutama, a najčešće su pravljene od drveta ili metala, dok im je zajednički element bila petokraka ili buktinja na vrhu. Prvu štafetu predao je Titu, Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije.
Sokolski sletovi
Iako se u sećanju većine nekadašnjih građana Jugoslavije, štafeta, kao i slet, vezuju za proslavu Dana mladosti, oni su zapravo u našoj istoriji bitno stariji. U vreme Kraljevine Jugoslavije, i ranije, održavani su sokolski sletovi, takođe kao manifestacije mladosti, zdravlja, optimizma. Tada više kao sportsko-patriotski skupovi, u skladu s panslovenskim načelima sokolskog pokreta. Uostalom i himna koja je korišćena u socijalističkoj Jugoslaviji “Hej Sloveni”, iako je sve vreme traženo drugo rešenje, zapravo je sokolska svečana pesma, poznata širom slovenskog sveta. Čak i sama štafeta korišćena je i ranije. Poznata je recimo sokolska štafeta nošena 1935, od Sarajeva do Oplenca, na grobno mesto kralja Aleksandra Karađorđevića, tvorca Jugoslavije.
Skandal najavio raspad države
Poslednji slet održan je 25. maja 1987. sedam godina posle Titove smrti, kada je održana završna proslava Dana mladosti, a “pionirka širokog osmeha” Rejmonda Bročaj iz Gnjilana je uručila štafetu Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije. Posle Titove smrti, 4. maja 1980. proslave Dana mladosti su se organizovale pod parolom “I posle Tita – Tito” i te prve godine štafeta je položena na njegov odar u holu Skupštine tadašnje SFRJ. Od tada, štafetu je do 1987. na Stadionu JNA primao prvi čovek Saveza socijalističke omladine Jugoslavije. Te 1987, štafeta mladosti bila je propraćena ozbiljnim skandalom. Likovno rešenje plakata povodom Dana mladosti koje je te godine izradila umetnička grupa Novi kolektivizam, sastavni deo pokreta “Neue Slonjenische Kunst”, bio je očigledna prerada nacističkog propagandnog plakata. Autor rada koji je prerađen bio je Rihard Klajn (1890-1967) poznati nemački umetnik, rukovodilac Minhenske škole primenjenih umetnosti, koji je kulminaciju uticaja doživeo u vreme nacizma, brojnim, slavljenim, propagandim radovima. Namera je nesumnjivo bilo ukazivanje na zajedničke crte ili sličnosti totalitarnih režima. Januara 1988. odlučeno je da se štafeta i prateće manifestacije obustave.
