Izložbom o industrijskom nasleđu “O fabrikama i radnicima”, koja se realizuje u saradnji sa Muzejom nauke i tehnike, Muzej Jugoslavije obeležava 25 godina od svog nastanka. Postavka je svojevrsni vremeplov, a bavi se industrijalizacijom na teritoriji današnje Srbije, od njenih ranih pojava, sredinom 19. veka, do danas. Ova važna tema sagledana je iz različitih perspektiva, od društveno-političke, kulturne i istorijske, do tehničko-tehnološke. Lokaliteti verodostojno odslikavaju društvene promene, jer su u procesima privatizacije i deindustrijalizacije uglavnom svi prestali da postoje ili su opstali u značajno izmenjenom obliku.
Sanduk sa uzorcima ruda
Izložbu je pripremio kustoski tim ova dva muzeja, Ada Vlajić i Rifat Kulenović iz Muzeja nauke i tehnike i Jovana Nedeljković i Radovan Cukić iz Muzeja Jugoslavije.
– Industrijskim nasleđem se bave oba muzeja. Muzej Jugoslavije se fokusira na industriju posmatranu kroz prelamanje složenih političkih i društvenih odnosa, dok je u Muzeju nauke akcenat stavljen na tehnologiju i procese proizvodnje – rekla je direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević.
Posetioci mogu da vide brojne fotografije o fabričkom životu i video-materijale, kao i druge predmete i dokumentacija o rudnika u Boru i Majdanpeku, tekstilnoj industriji u Leskovcu, Elektronskoj industriji Niš, Kombinatu “Servo Mihalj” u Zrenjaninu i Vojno-tehničkom zavodu u Kragujevcu.
– Neki lokaliteti su vezani za period socijalističke Jugoslavije, poput kombinata “Servo Mihalj” izabranog zbog specifičnog načina proizvodnje u periodu samoupravljanja, i EI Niš zbog razvoja visoke tehnologije – rekla je Jovana Nedeljković, jedan od kustosa izložbe.
Kroz postavku oni nešto stariji posetioci mogu da evociraju uspomene na lepša i srećnija vremena, kroz prepoznatljive ambalaže kao što su dijamant ulje i tut gut piće. Tu su i rudarski šlemovi, primerci tkanina i Zastavine puške i pištolji. Mlađe generacije zahvaljujući eksponatima mogu da se upoznaju sa proizvodima koji su bili vodeći u bivšoj zemljji.
– Zanimljivo je da je zrenjaninska pivara proizvodila i viski. Imamo jedan sakriven pod staklenim zvonom, da se neko slučajno ne bi usudio da ga proba – našalila se Nedeljković.
Tu je i tranzistor koji je poklonjen Titu, a proizveden u Rudi Čajevcu, zove se “slavuj”. Preko ovakve sprave slušali su se, nedeljom, napeti prenosi utakmice. Bilo je to vreme bez kablovske televizije. Jedna od poslastica izložbe je i mali model Zastavinog “stojadina” izrađen od materijala koji su korišćeni i u proizvodnji pravog automobila, a druga je drveni sanduk sa reklamnim uzorcima ruda i proizvoda rudnika u Boru.
Pet lokaliteta
– Kakva su to vremena bila. Sve me ovo vraća u neko bolje i lepša doba, kada je industrija u zemlji cvetala. Budi mi neku nostalgiju, setu, ali i tugu. Bio je to period bezbrižnosti. Ali ne žalim se ni sada – kaže Milan Vujić, jedan od posetilaca.
Posetioci mogu da vide i fotografiju na kojoj se vidi poseta Josipa Broza Tita Boru i puštanje u pogon nove elektrolize bakra, 22. septembar 1969. godine.
Radovan Cukić, kustos Muzeja Jugoslavije i jedan od autora kaže da imati jednu izložbu postavljenu u dva muzeja je velika novina kod nas.
– Na izložbi je pokriveno pet lokaliteta. U pitanju su industrijski lokaliteti koji su nastajali u različito vreme, koji postoje od 19. veka. Danas, nažalost, postoje samo njihovi delovi i predstavljaju reprezent razvoja industrije na ovim prostorima. U Muzeju nauke i tehnike akcenat je na proizvodnim procesima, dok je u muzeju Jugoslavije akcenat na ljudima, odnosno uticaj industrije na ljudsako društvo, što dokazuju fotografije radnika koji su gradili tu industriju.
Veliki deo vremena su provodili na poslu i industrija je uticala na njihov standard.
– Mi sad živimo u jednom globalnom postindustrijskom vremenu, kada se industrija sve više izmešta, kada postaje robotizovana. Kada sve manje ljudi radi, sve manje ljudi zavisi od ove delatnosti, ali nasleđe vidimo na svakom koraku, bilo kroz markantne primere poput arhitekture koja na žalost nestaje, ruši se, kako bi se nešto novo gradilo. Ostraje naravno zapisano u memoriji čoveka kroz to sećanje na rad, na neke uspehe, veličinu, napredak koji je vladao u određenom periodu – kaže Cukić.
Autentični simboli
Cukić napominje da su ljudi u periodu socijalizma poseban sentiment gajili prema radnom mestu jer su ga doživljavali kao svoje.
– Fabrike su zvanično pripadale radnicima i one su doživljavane kao nešto što pripada svima. Mi smo odabrali lokalitete koji su sa područja čitave Srbije. Praktično svaki grad u Srbiji ima dobrih primera. Namerno smo odabrali fabrike koje su ostavile veliki trag na svoje gradove. Izbegli smo Beograd u tom smislu.
Naš sagovornik smatra da je bitno da svi građani Srbije pogledaju ovu izložbu jer je to zajedničko nasleđe o kojem treba voditi računa:
– Kad je reč o tom odnosu može se videti po eksponatima. Nije svuda isti odnos prema tom nasleđu, negde se on brižno neguje, a negde nažalost je toga malo preostalo. To se može videti i po reprezentativnosti eksponata. Nažalost, na mnogim mestima gašenjem fabrika svako sećanje na njih je prestalo. Te fabrike su ne samo obezbedile egzistenciju velikom broju ljudi, nego predstavljaju i jedan dobar reprezent mesta i države iz koje dolaze. Nekim ljudima bude i nostalgiju. Mnogi će prepoznati proizvode koje su koristili u mladosti, koji su se mogli naći u svačijem domu.
Dragocena podrška
Realizaciju izložbe omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Za pomoć u pripremi izložbe i na pozajmljenoj građi autori i autorke zahvaljuju: Narodnom muzeju Leskovac, Muzeju rudarstva i metalurgije Bor, Narodnoj biblioteci Bor, Muzeju Stara livnica u Kragujevcu, Arhivu Jugoslavije, Narodnom muzeju Zrenjanin, Narodnoj biblioteci Srbije, Republičkoj ustanovi Filmske novosti, Programskom arhivu RTS, Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, Mariji Milošević, Aleni Zdravković, Rastku Stefanoviću, Gordani Stojanović, Draganu Pavloviću, Branislavu Markušu, Tomislavu Đurinu i Veliboru Ikodinoviću.
Istorijski ciklus
Drugi deo izložbe “O fabrikama i radnicima” otvoren je i u Galeriji 51 Muzeja nauke i tehnike u Beogradu i za javnost će biti dostupan do 15. februara 2022. godine.
– Izložba prati istorijski period od oko 200 godina, koji predstavlja svojevrsni zaokruženi istorijski ciklus. To je krešendo i dekrešendo industrije na našim prostorima – izjavio je profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miomir Mijić.
On je naveo da se proces industrijalizacije i potom deindustrijalizacije dogodio u određenim društvenim tokovima kojima se nije moglo odupreti, ali kraj tog ciklusa uveo je civilizaciju u sasvim novi istorijski period. Rekao je i da industrija donosi nove zahteve koje nije lako ispuniti, a o čemu takođe govori ova postavka.
Kustos ovog muzeja Ada Vlajić kaže da je njihov cilj bio da približe ljudima razvoj naše industrije.
– Industrija je budućnost svake zemlje, jako značajana za razvoj društva, a nekako smo primetili da se ne prikazuje dovoljno taj istorijski pregled razvoja naše industrije. Naš cilj nije bio da predstavimo industriju od početka do kraja, jer bi to bilo nemoguće, već pet različitih lokaliteta, gde ćemo prikazati većinu koju povezuju industriju – kaže Ada Vlajić.
Fenomeni pod lupom
Govoreći o jubileju, Neda Knežević je podsetila da je Muzej Jugoslavije nastao pre 25 godina u prostorima, na temeljima i fondovima ugašenog Muzeja naroda i narodnosti Jugoslavije i Muzeja 25. maj. Prema njenim rečima, svoje fondove, ali i fenomene Jugoslavije, muzej koristi i predstavlja na atraktivan, maštovit i smeo način, sa ciljem da aktualizovanjem neposredne prošlosti na privlačan i prihvatljiv način ostvari neposrednu komunikaciju sa sve zahtevnijom publikom.
– Danas je Muzej Jugoslavije matična ustanova za sva pitanja koja se dotiču ideja, fenomena i praksi koje su dovele do nastanka ali i raspada Jugoslavije. Muzej je jedna od najposećenijih ustanova kulture u Srbiji – istakla je Knežević.
Muzej Jugoslavije je veliki kompleks u čijem sastavu su objekti, Muzej 25. maj, Kuća cveća, Stari muzej, a 2016. iz dotadašnjeg naziva Muzej istorije Jugoslavije preimenovan je u Muzej Jugoslavije.