Iz Aveira, gde su na pleća položili Portugal, Albanci su nam poslali poruku upozorenja, a nju je pojačao Ivan Gvozdenović.
Nekadašnji levi bek i vezista Crvene zvezde već pune četiri sezone šparta albanskim terenima i za sebe s pravom može da kaže kako je svedok laganog napretka tamošnjeg fudbala.
Aktuelni član lidera tamošnjeg šampiona Kukešija poručio je da će tim koji predvodi Italijan Đani de Bjazi s velikim samopouzdanjem doputovati u Beograd na megdan selekciji Srbije. Ipak, on smatra da su "orlovi" Dika Advokata neuporedivo jači tim, ali da će morati da povedu računa, jer je pomenuti De Bjazi tokom dvogodišnjeg mandata u Tirani napravio sjajnu simbiozu sa igračima na čijim kvalitetima počiva igra albanske selekcije.
Stigli Račić i Caković |
– Ovde je vladala velika euforija tokom i posle meča s Portugalom. Baš sam taj duel pratio u centru Tirane, u jednom od kafića, i uverio se koliko srčano Albanci bodre svoj tim. Bilo je pravo navijanje, cika, dreka, a posle i veliko slavlje. Baš ih je podigla pobeda u Portugalu. Imali su mnogo sreće tokom tog meča, ali domaćin ih je potcenio, što mu se obilo o glavu. Na meč u Beogradu gledaju kao na jedan od najvažnijih u daljem toku takmičenja, štampa je već počela da piše o tome – prenosi atmosferu iz Tirane Ivan Gvozdenović.
Albanija je imala svetlih trenutaka i na početku prošlih kvalifikacija. Pobedili su Sloveniju u paklu Tirane, zatim se uzdignutih ruku vratili iz Osla, ali na kraju nisu bili konkurentni za plasman na Mondijal u Brazil.
– Ubeđen sam da će jednom doći njihovih pet minuta, da će se plasirati bar u baraž. Ne bih voleo da to bude u ovom ciklusu, jer su s nama u grupi. Ali definitivno imaju tim koji se nikada ne predaje. To je najveća zasluga selektora Italijana koji zna da se takmiči. Taktički su pod De Bjazijem mnogo napredovali. Ne treba ja mnogo da pričam, dovoljno je da naši reprezentativci vide rezultate Albanije u prethodnom ciklusu. Protiv njih ne možete računati na sigurne bodove.
Većinu ekipe Albanije čine igrači koji su rano započeli pečalbarski život. Na to se nadovezala inicijativa selektora De Bjazija koji je na početku mandata krstario evropskim gradovima kako bi talentovane momke albanskog porekla ubedio da igraju za Albaniju.
– Da, on je vrlo predano radio na tome. Čitao sam iz novina da je išao po Evropi i tražio talentovane albanske dečake. Hteo je da ih spreči da se odluče za neke druge države. Pod njegovom komandom igraju fantastično i moraćemo da im na tom polju pariramo ako želimo da naplatimo kvalitet.
Albanci su verovatno napredovali pod uticajem stručnjaka iz inostranstva. Poslednjih šest selektora dobili su iz uvoza, ali je najpovoljniji utisak ostavio aktuelni kormilar De Bjazi.
Noćni život na nivou |
– Prve zvezde tima su igrači Lacija, golman Beriša i kapiten nacionalnog tima Lorik Cana. Razumljivo o njima se najviše piše. Skoro svi igrači su iz inostranstva, a meni je posebno drago što je pobedonosni gol postigao moj nekadašnji saigrač Bekim Bala. Trenutno brani boje češke Slavije. Odlično poznajem i asistenta kod gola Odise Rošija. Igrao je u konkurentskom Flaljamurtariju. Dobar, dobar tim koji igra fanatično, ili što bi mi u Srbiji rekli – srcem.
Kada je obelodanjeno da će Srbija i Albanija ukrstiti koplja u kvalifikacijama za EURO 2016, odmah je apostrofirano da će taj meč zbog dobro poznatih političkih prilika imati treću dimenziju. Posebno jer na mečevima albanske reprezentacije vlada frenetična atmosfera.
– Ima više od godinu dana do gostovanja "orlova" u Albaniji. Stavio bih znak pitanja kada se govori o toj trećoj dimenziji susreta. Ovdašnji živalj i Albanci s Kosova nemaju mnogo dodirnih tačaka. Ovde nisam imao nijedan problem, niti me je iko pitao ko sam i odakle sam. Međutim, na taj meč sa Srbijom će sigurno doći i Albanci s Kosova, iz unutrašnjosti, pa iz Makedonije… Možda će biti povišena temperatura.
Lalatović dobrodošao |
Ako se sve bude odvijalo po planu Srbija će narednog oktobra gostovati na novom nacionalnom stadionu.
– Dosad su bili domaćini u Tirani, ali vrlo brzo će biti završen stadion u Elbasaniju. Moderno zdanje sa 12.500 stolica. Nisam igrao tamo, niti sam uživo video taj stadion, ali gledajući novine, rekao bih da će to biti evropski nivo.
Posle epizode u Kavali 2010. godine Ivan Gvozdenović je uporno odbijao da se preseli u Albaniju, pre svega pod uticajem predrasuda o toj zemlji. Tvrdi da bi u tom slučaju napravio ogromnu grešku.
– Da nisam došao ovde verovatno bih ostavio fudbal. Tri puta sam dobijao poziv iz Tirane i tek treći put sam pristao zahvaljujući jednom albanskom menadžeru, koji je divan čovek. Uslovi su vrlo pristojni. Ima mnogo Brazilaca i Hrvata, mada od igrača iz okruženja najviše vole nas Srbe. Ulaže se dosta, gazde klubova imaju novac… Da se razumemo, nije to nivo fudbala iz nekih bogatijih zemalja, ali znate koliko je Albanija bila zatvorena.