Tinejdžer pravi viteške oklope

Pored toga što pravi oklope, Aleksandar redovno učestvuje u viteškim borbama koje organizuje njegova družina Crni medved. Ovaj mladić je uveren da će jednog dana pristojno živeti od svog prastarog zanata.

U pravljenju oklopa postoje pravila, a najvažnije je, kaže Aleksandar, dobro proučiti pravila doba u kojem se pravio oklop od čeličnog lima. Zatim treba nabaviti precizne nacrte i onda dane i noći provesti u radionici. Njegova specijalnost je 15. vek.

– Zbog kompleksnosti i težine svi izbegavaju da rade opremu iz 15. veka. A meni je zanimljiva zbog italijanskog uticaja. Oklopi se kuju na hladno. Dakle nema grejanja, već se udarcima tanji lim do potrebne debljine i oblikuje prema telu i merama. U oklop spadaju grudna ploča, naramenice, rukavice, štucne, kaciga… Sastoji se od 12 delova. Pravim i žičanu košulju, odnosno pancir, a on je težak 12 kilograma. Jedan ratnik ili vitez kada obuče celokupnu opremu, ima na sebi više od 30 kilograma – objašnjava Aleksandar.

Aleksandar Stevanović sa opremom

Posao je fizički težak. Aleksandar je počeo da kuje još pre tri godine kada su njegovi ukućani očekivali da će tražiti noćne provode. Umesto toga, zatražio je od oca da raščisti šupu i pretvori je u radionicu iz koje se noćima čula lupnjava. Da je situacija postala ozbiljna, shvatili su kada je izneo prvu grudnu ploču i potom nastavio na internetu da istražuje sve o toj tematici. Istorija mu je već odavno jača strana.

– U to vreme po oklopu se prepoznavao status u društvu. Osim bezbednosti, važno je bilo i ukrašavanje, pa su plemstvo i kraljevi imali oklope optočene zlatom i dragim kamenjem. Henri Osmi je imao oklop koji je pokrivao svaki milimetar tela, što takođe pokazuje njegovo mesto na hijerarhijskoj lestvici. Ispod oklopa nosi se jakna iz nekoliko slojeva kompesovane vune koja upija vibracije – priča Aleksandar.

I on sam je redovan učesnik viteških susreta i takmičenja. Za takmičenja se priprema sa svojim drugovima Mitrom Antićem i Nikolom Milojevićem. Jedno od njih je i Bitka nacija, koja se održava u Trogiru. Svaki tim odabere period koji želi, a prema internacionalnoj klasifikaciji postoji pet perioda. Kvalitet i lepota oklopa na svetskim takmičenjima meri se po nekoliko kriterijuma.

– Ocenjuje se ispeglanost oklopa, bogatstvo ukrasa i naravno sva oprema treba da deluje kao celina – dodaje Aleksandar.

Mentor ovog mladića, koji je još u detinjstvu gutao priče o plemićima i srednjovekovnim ratnicima je jedan arhitekta iz Kruševca, koji se takođe bavi okloparstvom. Svesrdnu pomoć ima i od Erika Dubea, Kanađanina koji nesebično deli svoje znanje sa mladima koji su zainteresovani za ovaj nekada cenjeni zanat.