Tik je brz, nevoljan, besciljan pokret mišića, koji se ponavlja uvek prema istom obrascu. To može biti neki motorički pokret – treptanje, sleganje ramenima, grimase na licu, mrštenje, nakašljavanje, istezanje vrata ali i vokalni – ispuštanje zvukova ili reči. Tik obično traje par sekundi i može se pojačati u uslovima stresa, buke, psihičke napetosti i primene lekova koji utiču na centralni nervni sistem. Iako tikovi najčešće sami nestaju, oni neretko zabrinjavaju roditelje, upozoravaju na portalu Najbolja mama na svetu. Osim stresa, tikove mogu izazvati i neurološki problemi ali i genetika. Bitno je pratiti dete i pokušati proceniti sta je to moglo da dovede do pojave tika. Najvažnija stvar je da se dete zbog toga ne opominje i ne kažnjava. Naročito nemojte opominjati dete pred drugima. Tikovi najčešće spontano prolaze, a moraju se dodatno lečiti samo u nekim slučajevima. Potražite pomoć stručnjaka ukoliko oni smetaju detetu u svakodnevnom funkcionisanju i postaju sve učestaliji. Pedijatri na osnovu procene uglavnom šalju dete na pregled kod neurologa ili na razgovor sa psihologom.
