Visok krvni pritisak zovu i “tihi ubica” jer bez simptoma oštećuje zdravlje, a ljudi često ne znaju da ga imaju. Kako naslutiti da ovaj problem postoji i kako ga što bolje kontrolisati, objasnila je doc. dr Marija Zdravković, kardiolog i direktorka KBC “Bežanijska kosa”.
Da hipertenzija značajno može ugroziti zdravlje pojedinca, neretko dovesti i do smrtnog ishoda, govori i to da ovaj zdravstveni problem ima više od 1,2 milijarde ljudi u svetu. Međutim, ovu bolest moguće je držati pod kontrolom.
– Najčešći simptomi su glavobolja, umor, pospanost i nedostatak snage. To je ono što je potpuno nespecifično i zbog toga često pacijenti ne posumnjaju da se radi o hipertenziji. Ovi simptomi su česti, posebno kod žena. Žene često boli glava, često to povezujemo sa hormonalnim promenama, koje su kod žena vrlo dinamične u odnosu na muški pol – objašnjava dr Zdravković.
– Kada god se ne osećamo dobro treba izmeriti krvni pritisak. Postoji tačna definicija koja kaže da bi se nekom odredio krvni pritisak osoba treba da bude odmorna. Meri se petnaest minuta nakon fizičke aktivnosti, u sedećem položaju – istakla je doktorka.
Navodi da nije retko da pacijenti imaju različit pritisak na levoj i desnoj ruci, ono što je važno jeste da razlika u krvnom pritisku ne bude veća od deset milimetara živinog stuba. Ukoliko je razlika veća od pomenute treba ponoviti merenje krvnog pritiska, ali i uraditi dodatna ispitivanja.
Doktorka ističe da je normalno da imamo visok krvni pritisak kada smo pod stresom. Ono što treba da se prati je vrednost koja se meri u optimalnim uslovima.
– Većini ljudi merenje pritiska je neka vrsta stresa. Zato je dobro izmeriti krvni pritisak tri puta zaredom, pa uzeti treću vrednost kad ste se već smirili. Hipertenzija je najčešće oboljenje savremenog sveta, hronično i nezarazno – ističe dr Zdravković.
Kako treba reagovati u slučaju hipertenzivne krize?
U slučaju kada se javi iznenadna hipertenzivna kriza, koju karakteriše povišena vrednost pritiska od 180/110 milimetara živinog stuba, doktorka Marija Zdravković savetuje da osoba prvo legne, a zatim uzme prepisanu terapiju za “prvu pomoć”.
Hipertenzivna kriza može biti izuzetno opasna zbog čega je potrebno hitno se javiti lakaru ili pozvati hitnu pomoć.
Faza prehipertenzije
– Tada se lekovi ne daju, ali je jako bitno da pacijent ode kod lekara i da lekar utvrdi da li ima neke dodatne faktore koji mogu da komplikuju ovo stanje. Obično savetujemo da se pritisak beleži tri puta dnevno da bismo znali te varijacije. Ono što je nama bitno, kao lekarima, jeste da imamo dvadesetčetvoročasovnu kontrolu hipertenzije. Najveći broj moždanih udara se dešava tokom noći, to su ljudi koji imaju hipertenziju, možda i neka dodatna oboljenja koja dižu krvni pritisak kao što je apneja – navodi doktorka.
Šta je apneja?
– Apneja je sada u fokusu jer su hipertenzija i to stanje povezani sa moždanim udarom. Pacijent tokom dana nema pritisak, a mi primetimo da on ima oštećenja ciljnih organa (srce, bubrezi, krvni sudovi), iako to ne odgovara vrednostima krvnog pritiska – ističe doktorka Zdravković i dodaje da je u ovakvim situacijama bitno konsultovati i bračnog partnera da li pacijent tokom noći hrče ili prestaje da diše.
– Tog trenutka se stvara reakcija kao kada bi vam neko zatvorio usta i nos i počeo da vas guši, prirodna odbrana je skok pritiska – objašnjava dr Zdravković.
Ona napominje da su žene sklonije moždanom udaru u odnosu na muškarce, a da ne znaju da imaju visok krvni pritisak. Bez obzira da li neko ima tegobe, nakon četrdeset pete godine života potrebno je redovno kontrolisati krvni pritisak.
Ko je u riziku da dobije infarkt?
– Neko ko ima optimalan krvni pritisak (120/80), ko nije gurman, nije gojazan, teško da će dobiti infarkt. Infarkt dobijaju ljudi koji imaju hipertenziju, koji su gojazni, koji imaju neregulisan metabolizam, kao što je i insulinska rezistencija o kojoj se sve više priča, i koji imaju napade hipertenzije – rekla je dr Marija Zdravković.
Visok krvni pritisak može oštetiti funkciju bubrega
Doktorka navodi da hipertenzija iscrpljuje organe i da može dovesti do oštećenja bubrega, što kasnije može dovesti do dijalize i transplantaciji bubrega u najtežim slučajevima.
Ona je pomenula i da problem koji se često javlja kod muškaraca u vidu erektilne disfunkcije može biti rezultat teškog oštećenja krvnih sudova. Naime, jedna studija sprovedena u Italiji je pokazala da je visok procenat muškaraca kod kojih je zabeležena erektilna disfunkcija, nakon dvanaest do šesnaest godina dobio infarkt miokarda.
Kako je dr Zdravković istakla, veliki problem predstavlja i neredovno uzimanje prepisane terapije.
– Ljudi se ponekad plaše da piju lekove za krvni pritisak, oni misle da će lekovi da izazovu erektilnu disfunkciju. Onda ili otvoreno kažu da ih ne piju ili krišom ne piju, ipak, ističe da redovno uzimanje terapije popravlja erektilnu funkciju.
Oprezno kada je fizička aktivnost u pitanju
– Postoji jedno pravilo, a to je da osobe koje se nisu redovno bavile sportom, a imaju preko trideset pet godina, ne smeju da krenu ni u teretanu, ni u aktivni program vežbanja, bez prethodne kardiološke evaluacije – naglasila je dr Zdravković.
Da li alhohol može smanjiti pritisak?
– U startu alhohol obara pritisak, on širi krvne sudove. Ali kasnije pritisak raste, pogotovo ako ste uzeli veće količine alkohola. Narednog jutra imate užasnu glavobolju koja je posledica dehidratacije mozga i skoka krvnog pritiska. Ljudi koji redovno konzumiraju veće količine alkohola vremenom razvijaju ozbiljnu hipertenziju – ističe kardiolog.
Kafa zaista može da podigne krvni pritisak
– Kafa je u malim količinama izuzetno zdrava. Dnevno se preporučuje jedna do dve kafe, ko nema visok krvni pritisak može i tri – rekla je za RTS doktorka Marija Zdravković, kardiolog i direktorka KBC “Bežanijska kosa”.
