– Bio sam zadužen za region južne Srbije, tačnije ispitivanja sam vršio na delu uzoraka u Vranju i Golemog Sela i Vlasa, kao seoskih sredina. Rezultati ispitivanja na jugu Srbije ne odudaraju od ispitivanja u ostalim regionima. Rezultati su porazni, učestalost povišenog krvnog pritiska je 42,7 odsto na slučajnom uzorku od 3.878 stanovnika prosečne starosti 48,9 godina, što znači da svaki drugi ispitanik boluje od nekog oblika hipertenzije. Još frapantniji podatak je da je učestalost smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova 56 odsto prema zvaničnoj statistici i po tome smo na trećem mestu u svetu iza Rusije i Ukrajine.
Usamljeni i zaboravniOni koji imaju visok pritisak dolaze kod lekara makar da im prepiše lekove? |
Ko više boluje od hipertenzije – gradsko ili seosko stanovništvo?
– Ubedljivo seosko, kod njih je procenat učestalosti 55,1, a kod gradskog 38,8 odsto. Nije to nikakvo čudo ako se zna da je seosko stanovništvo u većini staračko. A sa godinama gornji pritisak raste, a donji raste do 55. godine, a zatim opada, što ako se ne leči i na vreme spreči može da izazove smrtne ishode. U gradu su ljudi svesniji rizika od hipertenzije.
Čini se da je i edukacija zakazala?
– Da, posebno u seoskim planinskim sredinama. Kada sam ustanovio povišeni pritisak kod pojedinih ljudi na selu, dobijao sam odgovor da znaju da ga imaju, ali ga sa lakoćom "nose". U planinskim selima na jugu Srbije putevi su u izuzetno lošem stanju. Stari ljudi do ambulante često moraju da pešače po tri-četiri sata. To je nemoguće, ukoliko sa njima živi neko mlađi može da ih nekako prebaci ili da pozove pomoć. Ko nema nikog, a takvih je puno, prepušten je sudbini.
Postoje četiri grupe ljudi kad je hipertenzija u pitanju.
– Prva grupa su pacijenti koji pate od "sindroma belog mantila" i kad vide doktora automatski im raste pritisak, a kasnije kod kuće je normalan, druga grupa su pacijenti sa maskiranom hipertenzijom, kad su kod doktora nemaju pritisak, a čim odu kući pritisak je povišen. Trećoj grupi pripadaju oni koji imaju povišen pritisak i kod doktora i kući i to su pravi pacijenti koji treba obavezno lečiti. U četvrtoj grupi su oni koji nemaju pritisak kad god ga merili.
Put uspeha od Golemog Sela do Nišax Dr Dragan Đorđević rođen je 1964. godine u Golemom Selu kod Vranja. Gimnaziju je završio u Vranju, a Medicinski fakultet u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,53. |
Odnos lekar-pacijent i te kako je bitan?
– Lekar koji vodi računa o pacijentu sa povišenim krvnim pritiskom ne sme da bude inertan ni u procesu lečenja, niti prilikom komunikacije. Kad se uspostavi pravi odnos, onda lečenje ide mnogo bolje. Borba za zdravlje svakog čoveka je moto našeg poziva.
Povišeni pritisak, ako se ne drži pod kontrolom, može biti okidač za fatalne posledice po pacijenta?
– Hipertenzija je poznata kao tihi ubica i može da dovede do kobnog ishoda, posebno kada se udruži sa drugim faktorima rizika i ako se ne leči godinama. Pre svega, treba voditi računa o graničnim vrednosti holesterola i triglicerida, pušenju, gojaznosti, povišenim vrednostima šećera u krvi, a i godine su bitan faktor za pojavu hipertenzije.
Koliko je porodično nasleđe bitno za pojavu hipertenzije?
– Može da bude, ali nije presudno. Ako roditelji dobiju pritisak posle određenih godina starosti (otac posle 55, a majka posle 65. godine), onda tu nasleđe nije presudno. Postoje drugi faktori rizika koji kad se udruže sa povišenim pritiskom stvaraju ozbiljne probleme pacijentima.
O kojim faktorima rizika je reč?
– Povišeni šećer u krvi, gojaznost, povišene masnoće u krvi, pušenje, stres, uslovi života, radno mesto, način ishrane i neki drugi laboratorijski parametri od manjeg uticaja. Povišeni pritisak je bolest sama za sebe, ali je i jedan od faktora rizika za obolevanje srca i krvnih sudova.
Kakav je vaš stav prema ishrani?
– Pacijenti sa povišenim pritiskom moraju da vode računa o ishrani. Nisam od onih lekara, da malo banalizujem, koji pacijentima kažu ono klasično: "Ne smeš da jedeš masno, slano, slatko"… Kultura ishrane u gradu, a posebno na selu, kod pacijenata izaziva odbojnost prema takvom stavu jer se pita: "A, šta da jedem"?
Šta savetujete pacijentima?
– Recimo, svakom pacijentu savetujem da izbaci so iz upotrebe, da crveno meso jede nekoliko puta mesečno… Svinjetinu treba zameniti ribom, telećim ili živinskim mesom. Ljudi na selu vekovima pred zimu kolju svinje i prerađuju meso sa dosta soli. Nemoguće je ubediti ih da to ne rade. Treba ubediti bolesne da svinjetinu jedu dva-tri puta mesečno u malim količinama, kako sam rekao.
Opšte siromaštvo navodi ljude da jedu ono što mogu da kupe.
– Hrana koja se kupuje, posebno konzervirana i suhomesnata, po pravilu je najjeftinija, a o kvalitetu ne želim da govorim. Imamo hranu koju treba da koristimo, a to su povrće, voće, žitarice, neslani sirevi od obranog mleka, orašasti plodovi… Treba to što više konzumirati, a opet mislim, pre svega, na obolele od povišenog pritiska.
Da pomenemo i nizak krvni pritisak.
– Nema nikakav zdravstveni značaj, osim što stvara određene probleme poput glavobolje, vrtoglavice, što može da se koriguje sa malo lekova ili, recimo, unosom soli.
Nakon svega, istraživanja Udruženja, kao i vaša, pokazuju da smo bolestan narod?
– Ako od bolesti srca i krvnih sudova umire 56 odsto pacijenata, onda jesmo bolestan narod.
