Dok Srbija i region danima bruje o Vidaku Živančeviću i njegovoj hrabrosti na Malti, gde je jednog čoveka spasao sigurne smrti, ovaj Mladenovčanin gotovo u vapaju šalje poruku da ga ne zovu herojem ističući da je samo radio svoj posao.
Za slučaj da neko nije video tu vest, prepričaćemo još jednom događaj. Na plaži u Slijemi bila je podignuta crvena zastava zbog oluje, ali iako je bilo zabranjeno kupanje, jedan čovek je ušao u uzburkanu vodu. Kad ga je ugledao, Vidak je zviznuo dvaput u pištaljku, opominjući ga tako da izađe iz vode. A onda je video da se čovek davi!
“Uživam na moru”
Bez razmišljanja je uskočio u vodu i spasao ga, a u anale je ušlo Vidakovo objašnjenje: “Morao sam, nisam mogao da ga ostavim.”
– Bilo mi je simpatično dok se vrtela vest po malteškim medijima, ali je to u Srbiji prenapumpano, pričaju o herojskom podvigu… Ne prija mi da me predstavljaju kao heroja jer, iskreno, ne vidim sebe tako – kaže Vidak.
Iako nije bio raspoložen za priču, prihvatio je poziv za “Vesti” ispriča sve iz svoje perspektive.
– Nisam nikakav heroj, samo sam radio svoj posao. Uradio sam šta sam mogao. Da se nađem u sličnoj situaciji, naravno da bih isto postupio. Zato i radim kao spasilac – naglasio je ovaj skromni mladić.
Osim pomenutog, posao spasioca na moru voli i zato što posmatra ostale kako uživaju, pa “samim tim i on uživa”.
– A i na kom još poslu možete lepo da se osunčate – dodaje uz smeh.
Krajem godine će slaviti 24. rođendan, a kao spasilac radi od osamnaeste.
– To je najlepši posao na svetu. I ne smatram ga opasnim – ističe Mladenovčanin kome ovo nije prvi put da odlazi u inostranstvo radi posla.
Ipak, ističe da ne ide “preko” toliko zbog para, koliko zbog nove atmosfere i upoznavanja novih ljudi.
Posao spasioca nije jedini koji Vidak zna da radi, on je i trener u teretani u kojoj i sam redovno vežba.
– Na Malti ne treniram nikoga, a ne treniram ni ja, jer trenutno nemam za članarinu. Ali, biće kad legne plata – kaže uz osmeh.
A do tada će slobodno vreme provoditi kao do sada – uglavnom ispred zgrade gde živi i ima pristup moru, pa može da uživa u brčkanju i zalasku sunca. “Možda s devojkom? Ili ga ona čega u Mladenovcu?”- pitamo naivno. Kao odgovor, naravno, dobili smo du osmeh od srca i kratko i jasno: “Za devojku ne mogu da odgovorim”.
Mašta o teretani
A onda se vratio na sport:
– Ceo život sam u nekim sportskim aktivnostima, ali ne volim ekstremne sportove. Ne volim ništa ekstremno, ni vožnju ni visinu – napominje Vidak, student treće godine na DIF-u.
Što se tiče planova za budućnost, na Malti će najverovatnije ostati da radi kao spasilac do kraja oktobra, a dugoročan plan mu je “definitivno teretana”. Da radi u njoj, ne da je poseduje “jer je kapital najveći zatvor”.
– Posao trenera u teretani mi najviše prija zbog energije koju imam. A i zato što sam i ja sam bio gojazan, pa znam koji problem to može da nosi. Zato pozitivno utičem na radnu etiku mojih vežbača, da žele da vežbaju – kaže Vidak.
Konstatujemo da on, dakle, pomaže vežbačima, stimuliše ih da budu istrajni i dođu do zacrtanog cilja.
– Da. Ne uspeju svi da dođu do cilja, ali se bar trude da promene ono što im se ne sviđa – naglašava za kraj razgovora Vidak otkrivajući time i svoju životnu mantru.
Pohvale i predlozi
Pozitivne reakcije na društvenim mrežama su bezbrojne, ali svakako najjače na Fejsbuk grupi Mladenovac. Tamo su ga predložili ne samo za povelju ili zahvalnicu, već i za Grb Mladenovca, najveće opštinsko priznanje.
Pamti decu iz Baošića
Od svih poslova koje je dosad radio, jedan se Vidaku urezao u pamćenje, “najviše zbog celokupne atmosfere”. Bilo je to pre nekoliko godina u Baošićima u Crnoj Gori, gde je takođe radio kao spasilac.
– Bio je to kamp za decu s teškim socijalnim statusom. To su najdivnija deca na planeti. Skromna, dobra i lepo vaspitana. Nosim divne uspomene iz tog perioda – seća se Vidak.
Priznanje kolegi
– Nije heroj samo onaj koji je snimljen kamerom. Ovde ima mnogo većih heroja od mene, ali oni nemaju snimak da dokažu. Postoji čovek koji radi kao spasilac od 1985. Radio je svuda, ne zna se koliko je ljudi on izvadio. E, on je heroj – navodi Vidak bez otkrivanja imena jer “ne zna da li bi čovek voleo da mediji pišu o njemu”.
Iz kontejnera vadio kučiće i mačiće
Za razliku od Vidaka, njegova majka Jasmina je bila mnogo pričljivija.
– Mladenovac je u medijima uglavnom predstavljen u negativnom kontekstu, a toliko dobre i kvalitetne dece imamo. Zato mislim da bi trebalo pisati o njima i svemu dobrom što urade – rekla je pri prvom kontaktu, još pre nego što je Vidak uopšte pristao na razgovor sa nama.
Posle je i ona fotoreporteru “Vesti” otvorila vrata doma Živančevića u Mladenovcu. Odmah je ponovila da Vidak insistira na tome da to što je uradio nije bio podvig već njegov posao, a pitanje je da li bi joj događaj uopšte spomenuo da se nije plašio da ona i tata Milomir to prvo ne vide u medijima. Kako god, saznala je, a kao majka nije ni mogla ni želela da sakrije koliko je ponosna na njega. Ali ne i iznenađena učinjenim.
– To je prosto on. Oduvek je imao nagon ka spasavanju. Još kao dete je iz kontejnera spasavao kučiće i mačiće. Kada sam pročitala: “Morao sam, nisam mogao da ga ostavim”, znala sam da je on u pitanju jer mi je s tom rečenicom dolazio sa svakom napuštenom životinjom – priča Vidakova mama.
Ona dodaje da su reakcije svih iz okoline bile pozitivne: od rodbine, školskih drugova i komšija do sugrađana koje ni ne poznaju. Vidak je, kaže, nastavio tatinim stopama, koji je takođe studirao DIF, a trenutno je na putu, pa nam je ona prenela i njegov utisak.
– “Uživam ovako ponosan. Nemoj da mi kvariš dan.” To mi je Milomir rekao kad sam nešto počela da mu pričam – kaže uz osmeh.
Ističe da je Vidak licencirani spasilac Crvenog krsta i da je zato često radio u Crnoj Gori. Ponovila je da je dosta radio s decom lošijeg materijalnog stanja, uz komentar da je “tada razvio još veću empatiju prema bilo kome ko je u nevolji”.
Osim roditelja, u kući ga željno iščekuje i keruša Rea, koja živi u njegovoj sobi otkako je otišao na Maltu. Vidak ima i starijeg brata, ali on više ne živi s njima – postao je otac pre godinu dana.
– Jeste malo čudno za šumadijsko dete, ali Vidak je uvek obožavao vodu. Kao mali je trenirao plivanje, bio veoma uspešan. Jednom je osvojio prvo mesto sa starijim plivačima. Postao je spasilac na mladenovačkom bazenu, ali taj bazen, nažalost, više ne radi, pa Vidak gleda kad god može da ode da radi negde “preko” – navodi mama Jasmina uz molbu turistima da poštuju pravila, jer tako čuvaju svoje živote, ali i život njenog sina Vidaka i ostalih spasilaca.
