Predstavnici vlada, kao i zdravstveni radnici i predstavnici pacijenata, saglasni su da briga o depresiji mora biti u centru pažnje u regionu.
Na panel diskusiji na Globsec Forumu 2022, predstavljeni su rezultati Istraživanja o depresiji za deset zemalja centralne iistočne Evrope, kao i Baltika, odnosno izveštaji koji sadrže niz preporučenih akcija za poboljšanje upravljanja i nege pacijenata sa depresijom u regionu.
“Tiha pandemija”
Depresija je najčešći mentalni poremećaj danas. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da depresija pogađa više od 40 miliona osoba u Evropskoj uniji, što čini 4,3 odsto Evropljana.
Međutim, s obzirom na psihološke efekte pandemije Covid-19, globalna rasprostranjenost anksioznosti i depresije porasla je za ogromnih 25 odsto samo u prvoj godini pandemije. Vrlo je verovatno da je ova brojka sada još veća. Istovremeno, kontekst pandemije učinio je temu depresije relevantnijom nego ikada, a doktori i akademici širom sveta nazvali su je “tiha pandemija”.
U centralnoj i istočnoj Evropi i Baltiku, više od 2,4 miliona ljudi pati od depresije.
Iako je broj visok, depresija je nedovoljno prepoznata s obzirom na to da veliki deo populacije i dalje ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, a prema lokalnim podacima, većina slučajeva depresije se i dalje ne leči.
– Od depresije boluje 3,8 odsto stanovništva širom sveta, uključujući 5 odsto odraslih, a ovaj procenat je još viši kada je reč o osobama starijim od 60 godina. Baš kao što pokušavamo da se uhvatimo u koštac sa pandemijom Covid-19, moramo se fokusirati na borbu protiv ovog sve većeg problema koji pogađa celokupno društvo – rekao je Jozef Šuvada, član Izvršnog odbora SZO.
Rezultati istraživanja o depresiji pokazuju potrebu za ulaganjem u negu
Deset timova stručnjaka i istraživača iz centralne i istočne Evrope i Baltika analiziralo je brigu i lečenje depresije u svojim zemljama, a zatim sumiralo i predstavilo rezultate rada na Globsec Forumu 2022. u Bratislavi.
– Uprkos očiglednoj potrebi da se unapredi briga o mentalnom zdravlju, većina zemalja centralne i istočne Evrope i Baltika zaostaje za EU prosekom po pitanju ukupnih ulaganja. Profesionalne kapacitete, kao i brigu zajednice o ljudima koji su u najvećem riziku od depresije, takođe treba unaprediti – rekla je Ana Mihalkova, regionalni koordinator Istraživanja o depresiji iz agencije za odnose s javnošću Seesame.
Integrisana nega – sistem usredsređen na pacijenta, koji podržava osobe sa depresijom tokom njihovog života i u celom zdravstvenom sistemu, od suštinskog je značaja za pružanje adekvatne podrške i lečenja. Integracija usluga mentalnog zdravlja i usluga socijalne pomoći može povećati stopu lečenja i smanjiti teret bolesti.
Predstavnici pacijenata su ponovili zaključke Memoranduma pacijenata u celom regionu.
– Zahtevamo od donosilaca odluka da unaprede integrisane sisteme nege, prikupljanje i korišćenje podataka, angažovanja pacijenata i uključivanje tehnologije u lečenje – izjavio je Bogdan Dobnik, direktor udruženja pacijenata OZARA iz Slovačke.
Rezultati pomenutog istraživanja sprovedenog u Srbiji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji objavljeni su na www.DepressionCare.eu.
