Jedan od najznačajnijih srpskih glumaca Slavko Štimac, aktuelan je sa najnovijim domaćim filmom “Mrak” Dušana Milića, naglašava da mu je mnogo teže da tumači pozitivne nego negativne likove.
– Možda preterujem ako bih rekao da je teže igrati pozitivne likove. Nisam siguran, tako mi se čini – rekao je Štimac za Tanjug.
“Mrak” prati radnju smeštenu na Kosovo i Metohiju, u vreme Uskrsa 2004. godine, a premijeru je imao 17. marta, baš na godišnjicu pogroma na KiM 2004.
Tako je specijalna projekcija održana u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade u kompleksu Beograd na vodi i paralelno je premijera bila u Domu kulture Gračanica na KiM.
Štimac je istakao da je jako zadovoljan reakcijama publike i ljudi koje poznaje – kolega na 50. FEST-u, kada je film krajem februara imao pretpremijeru u okviru Glavnog takmičarskog programa.
Milićevo ostvarenje nije prošlo nezapaženo, naprotiv, dobilo je dve prestižne nagrade – sve popularnija danska glumica srpskog porekla Danica Ćurčić, koja tumači glavnu žensku ulogu u filmu “Mrak”, dobila je Plaketu Jugoslovenske kinoteke a žiri kritičara FEST-a dodelio je filmu nagradu “Nebojša Ðukelić”.
Štimac tumači veoma višeslojan lik dede, u kome i dalje živi nada da će nestali sin da mu se vrati i to mu daje mu dalji smisao života.
– Postepeno sam gradio svoj lik koji ima razna osećanja. Svako ima svoj sistem rada, a ja sam uglavnom duboko u sebi razumeo šta bi tog čoveka moglo naterati da se tako ponaša – objasnio je Štimac.
Glavni trio protagonista čine devojčica Milica, njena majka Vukica i deda Milutin – otac Milicinog oca koji je nestao jedne noći sa njenim ujkom, a filmska priča je zasnovana na istinitom događaju.
– Ipak je njemu nestao sin, zet, stalno strepi šta će biti sa ćerkom i unukom, zaista je to jako teška situacija da ju je nepotrebno dalje komentarisati. Taj strah ili teskoba, što je više čovek zadržava u sebi, a to je slučaj kod mog karaktera u filmu, ona preti da pređe u paranoju – objasnio je Štimac.
Kaže da film “Mrak” nosi univerzalnost koja korespondira sa svakim ljudskim bićem, može da se smesti u bilo koji deo ove planete i dodaje da je strašno da čovek mora da stalno živi u strahu, kako se dešava junacima ovog filma koje stalno napadaju nevidljivi neprijatelji na KiM.
Prema njegovim rečima, film se bavi temom straha tako da je odgovornost prisutna za svaki lik u filmu, ne samo kod lika Milutina.
– Sad smo mi u jednom momentu tu negde gde više ne znamo koliko je šta stvarno ili tu ima još nekih elemenata, tu govorim o psihološkom stanju mog junaka. Imao sam dosta materijala u glavi i u mojim emocijama, i jedino je bilo opreza da ne preteram, i da smestim u pravo vreme sve to što sam shvatio o mom liku – približio je glumac svog anti-junaka.
Tokom veoma plodne i uspešne karijere, publika je Štimca uvek gledala u ulogama dobrica, pozitivnih likova, čak se i jedan od zapaženih naslova sa njim u glavnoj ulozi zove “Ime Dobrica, prezime nepoznato” (2016), a gledamo ga i već pet sezona u krimi serijalu “Ubice mog oca” kao pozitivca.
Ipak, u zenitu svog posla, glumac se nedavno odlučio da prihvati prvi put u životu i role negativnih likova, u dve nove TV serije.
Prva je “Crna svadba” (2021) gde je tumačio serijskog ubicu čiju je dušu zarobio demon, a druga je hrvatska mini serija “Područje bez signala” (2022) u kojoj igra ozloglašenog tajkuna.
– Možda preterujem ako bih rekao da je teže igrati pozitivne likove. Nisam siguran, tako mi se čini. Ipak, zadržaću se na ovome – sve su to likovi koji su dobro napisani. Ako su u scenariju junaci kvalitetno stvoreni, lakše ih je igrati. Mislim da je u tome tajna. Meni je bilo zanimljivo da ih igram i da kasnije vidim kako će to sve ispasti na ekranu – zaključio je Slavko Štimac.
