U trenutku dok se u Berlinu grupa azilanata ulogorila u jednoj školi i preti da će se zapaliti ukoliko ih policija rastera, a slične izbegličke drame se odigravaju u Hamburgu, Minhenu i Esenu, nemački parlament je kao poslednji čin uoči letnje pauze usvojio paket zakona o doseljavanju. 
Kako je od početka godine broj zahteva za azil naglo porastao (između januara i marta je kvota azilanata porasla za 60 odsto), a mnoge komune nisu mogle da izađu na kraj sa novonastalom situacijom, velika koalicija je reagovala pooštravanjem Zakona o azilu.
Tako su za početak Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina proglašene sigurnim zemljama porekla, a postupak za davanje azila je skraćen i socijalna davanja prigušena. Zahtevi za azil iz tih država sada nemaju nikakve šanse da budu priznati, ali su ipak podneti u masovnom broju. Ubuduće će potencijalne izbeglice sa zapadnog Balkana najpre morati da dokažu da uopšte imaju pravo na azil. Opozicija je kritikovala ovakvu paušalnu presudu, navodeći da su Romi u sve tri pomenute države i dalje progonjeni i diskriminisani.
Paket zakona donosi i jednu olakšicu za azilante, a to je da će oni smeti da rade već posle tri meseca boravka u Nemačkoj, dok su ranije morali da čekaju na posao devet meseci.
Drugi zakon koji je usvojen prošlog četvrtka tiče se dvojnog državljanstva, o čemu su "Vesti" izvestile. Podsetimo: njime se predviđa da mladi stranci koji su rođeni i odrasli u Nemačkoj neće više morati da se do svog 23. rođendana odlučuju za jedno od državljanstava – nemačko ili ono svojih roditelja. Oni koji ispunjavaju jedan od dva uslova – da su do svog 21. rođendana najmanje osam godina živeli u Nemačkoj ili šest godina išli u školu – moći će trajno da zadrže oba pasoša.
Godinama su se demohrišćani protivili toj opciji, ali je za socijaldemokrate ovo bilo važno predizborno obećanje koje su uspeli da proguraju. Za ovaj zakon neće biti potrebna saglasnost Bundesrata.
Iako ova dva zakona nemaju nekih dodirnih tačaka, a u Bundestagu je posebno glasano za svaki od njih, u borbi za moć u koaliciji oni su ipak u sprezi: SPD je dobila dvojno državljanstvo, ali je morala da glasa za pooštravanje Zakona o azilu. Obe strane ocenjuju ovaj dogovor kao uspeh. Pa ipak, kako piše "Špigl" i pored otvaranja prema dvojnom državljanstvu, Zakon o azilantima je jasna poruka da su oni nepoželjni.
Tu teško može da promeni i apel predsednika Joahima Gauka za veću solidarnost sa izbeglicama, piše "Špigl". Dok je za vreme građanskog rata u Siriji i Iraku broj izbeglica rapidno rastao, velika koalicija je već kovala restriktivniju politiku prema njima.
|
O deportacijama na jesen
|
