Biljana Plavšić je oslobođena, posle skoro sedam godina koje je provela u jednom švedskom zatvoru. Njen povratak u Srbiju izazvao je veliko zanimanje i oprečna osećanja. Vlasti su, naravno, zadovoljne, posle 16 godina ovo je jedna od retkih dobrih vesti iz Nizozemske. O Biljani Plavšić smo čuli ponešto kada su joj pretile zatočene kriminalke iz nekih razloga naklonjene njenim neprijateljima iz BiH. Prošle godine je pitanje mogućeg zakonitog i uobičajenog pomilovanja Biljane Plavšić postalo predmet interesovanja člana Predsedništva BiH Željka Komšića koji u slobodno vreme, kad se ne diči ratovanjem protiv srpskog naroda iz RS ili se ne igra Titovog pionira pred Kućom cveća, nema pametnija posla. Poput Komšića prema Biljani Plavšić su veoma neraspoloženi razni samoproklamovani i kontroverzni rodoljubi u Srbiji. Njima smeta što je otišla u opoziciju Radovanu Karadžiću i Momčilu Krajišniku i što je pred Haškim tribunalom priznala krivicu.
Šta se dogodilo sa Biljanom Plavšić? Kakva je to osoba koju je Arkan nazvao "srpskom majkom", Karadžić je odredio za svoju naslednicu, koju su podržali Bil Klinton i Toni Bler, za koju su glasali, pa je zaboravili birači u Republici Srpskoj, da bi je naposletku upravo EU i SAD, čije su diplomate pomogle njen opstanak na vlasti, isporučile sudu koji u velikoj meri kontrolišu.
Biljana Plavšić je postala političarka pod stare dane, kao ugledna profesorka Sarajevskog univerziteta, bila je izabrana u Predsedništvo BiH. Oštra, brzoreka, ona je bila političarka nagla i trenutna, čak i u ratnim uslovima. Ipak, radikalna ili umerena, ostrašćena ili pokajnička, Biljana Plavšić je retka ličnost naše politike. Iz rata i sa položaja nije izašla sa milionskim računima, radila je za svoj narod, a ne za svoju partiju, svoje ljude ili familiju. Kao i tolike naše mučenike, od vožda do generala Mihailovića i Nedića, i Plavšićevu je povukao vir surovih neprijatelja, nepoštenih prijatelja, narodne nesreće i bezdušnih velikih sila. Nismo prilikom njenog uspona, a ni prilikom hapšenja i pokajanja, videli veliku narodnu predvoditeljku i žrtvenicu. Ipak, čini se da smo videli jednu časnu osobu, nesrećnu zbog toga što je sve u šta je verovala srušeno, često samo iz lične gramzivosti upravo onih koje će mnogi Srbin u budućnosti smatrati mučenicima i nacionalnim očima.
Početak rata Plavšićeva je dočekala u Sarajevu. O srpskoj krivici govori činjenica da je najmoćniju Srpkinju u BiH grupa muslimanskih vojnika zarobila u crkvi. Morali su ubrzo i da je puste. Ipak, odlučna da nepomirljivo štiti prava svog naroda, toliko da se otvoreno sukobila sa tada moćnim Slobodanom Miloševićem, Biljana Plavšić nije bila sposobna da spreči, a možda ni da u punoj meri sazna, za stradanja kojima su bili izloženi muslimanski civili Podrinja, Sarajeva, Prijedora… Činjenica da su obični kriminalci vladali čitavim opštinama nije doprinela ratnom naporu posvećenom slobodi našeg naroda. Biljana Plavšić nesumnjivo ovakav razvoj događaja nije mogla da spreči. Ipak, posle rata, kada je na prvim posleratnim izborima preuzela mesto predsednice RS, ubrzo je došla u sukob sa moćnim političko-poslovno-kriminalnim grupama. U borbi protiv njih prvi put je promenila stranu. Privremeno je odnela pobedu, ali je uskoro, i sama postavši nepopularna, postala predmet interesovanja jednog suda koga nisu samo zanimale žrtve rata, već mu je u interesu bilo da stradanje pojedinih naroda pretvori u naknadnu političku i ratnu pobedu koja bi srpskom narodu trebalo da uskrati politička i nacionalna prava koja su drugima odavno obezbeđena.
Biljana Plavšić je imala pred sobom težak izbor. Mogla je da se povuče, da nemo sasluša optužbe, odbaci ih i brani se prihvatajući zločince, kriminalce, švercere i političke mešetare za svoje sapatnike i saučesnike. Haški tribunal ne pruža veliki izbor. Ako nije želela prvo, morala je da sarađuje i postane marioneta ovog čudnog i u suštini nepravednog suda. Priznala je krivicu, dajući tako podsticaj i obrazloženje raznim presudama Tribunala. Ipak, ona nije priznala genocid, nije prihvatila da svedoči na drugim procesima, stoički je podnela drakonsku osudu na koju ovaj sud nije smogao snage da osudi niti jednog ubicu, silovatelja ili bezdušnog političara iz redova muslimana, Hrvata ili Albanaca.
Biljana Plavšić se prošle sedmice vratila u Srbiju. Njena politička karijera je završena. Za jedne ona je osuđeni ratni zločinac, za druge izdajnik… Takav je život, još je Makijaveli kao uspešnog političara definisao onoga čija sebičnost i lični cilj nadvladaju i postanu deo opšteg dobra. "Neka se vladalac, dakle, trudi samo da pobeđuje i da drži vlast, sredstva kojima će se služiti uvek će se smatrati časnima i biće hvaljena, jer se svetina zadobija uvek spoljnom stranom stvari i uspešnim ishodom poduhvata, a u svetu postoji samo gomila, dok manjina izlazi iz senke jedino onda kada većina ne zna na koga da se osloni", zaključio je stari teoretičar vlasti i poznavalac čovekove prirode.
