Pixabay.com
Žitelji antičke Grčke i Rima takođe su bojili kožu mastilom. Zločinci, ratni zarobljenici i robovi bi na ovaj način bili žigosani kako bi se znao njihov status u društvu. Poznati primer upotrebe tetovaža kod Grka datira još iz perioda pobune na Samosu.
Zarobljenicima sa Samosa Atinjani su istetovirali na čelu brod dok su zarobljenici na drugoj strani dobili tetovažu sove koja je simbol Atine. Grčki filozof Platon verovao je da ljude koji su proglašeni krivim za svetogrđe takođe treba prisilno tetovirati.
Širom drevnog Rima takođe postoje dokazi da su vojnici i proizvođači oružja dobijali tetovaže. Robovi su takođe u drevnim rimskim vremenima obeleženi crtežima po koži kako bi pokazali da su plaćali porez. Drevni rimski lekar po imenu Aetius navodno je stvorio mastilo za tetovažu za koje je otkriveno da sadrži borovu koru, korodiranu bronzu, sirće, vitriol, sok od luka i jaja insekata.
