Kaže se da je svakog umetnika na rođenju dodirnula neka viša sila! U svetu tetovaža Damir Stančić, tatu majstor iz Beograda, jedan je od njih. Kako sudbina uglavnom ima zacrtan plan za svakoga, za njega je imala nesvakidašnji put. Za “Vesti” je ovaj slikar mastilom otkrio da je u svet tetoviranja ušao sa 12, 13 godina i to sasvim slučajno. Danas ima bogatu karijeru i drži mašinicu u ruci više od 15 godina.
– Oduvek sam imao dara za crtanje. Išao sam kod brojnih slikara na časove, ali to nije urodilo plodom jer sam uvek imao svoju viziju i crtao neke svoje ideje. Spletom okolnosti ispred zgrade u kojoj sam živeo na klupicama se uvek sakupljala gomila ljudi od kojih su neki bili i bivši robijaši.
Znajući za Damirov talenat, jedan od poznanika je te 1993. odlučio da mu od vokmena i žica od gitara napravi mašinicu na baterije. Poželeli su da upute Damira u azbuku ove neobične umetnosti i zatražili od njega da im prepravi neke od zatvorskih “šara”. Tokom 1999. kupio je prvu profesionanu opremu, a ostalo je istorija.
– Još kao amater sam shvatio da je to nešto što volim da radim, a nema veće sreće od toga da uživate u svom poslu.
Kako su ljubav i neizmeran talenat provereni recept za uspeh, nije čudno što je ovaj umetnik vremenom počeo da pakuje svoju opremu i uz pomoć svog kuma Vuleta krenuo da “seli” studio u domove slavnih sportista ne bi li im ostavio pečat na koži.
– Sportiste sam zaista najčešće tetovirao. Jedan od prvih koji je seo u moju stolicu bio je tadašnji fudbalski reprezentativac Jugoslavije Nikola Lazetić. Zatim me je pozvao Mateja Kežman, koji je u to vreme dobio trećeg sina Jakova.
Slavni fudbaler je, inače, svojevremeno obelodanio da se temeljno raspitao ko je najbolji tatu majstor pošto dugo nije živeo u Srbiji. Saznao je od svojih prijatelja da Damiru nema premca. Upoznali su se i ubrzo postali i drugari. Baš u tom periodu nacionalna selekcija je bila u karantinu na Paliću, spremali su se za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj.
– Mateja me je pozvao i rekao da želi da dođem u karantin da ga istetoviram. Prvo sam mislio da je u pitanju šala. Osim imena sina odmah je zatražio još jedan crtež. Već nakon nedelju dana dobio sam pozive i od Dejana Stankovića, Ivice Dragutinovića. To je otvorilo nova vrata u mojoj karijeri.
Tvrdi da je možda i najveća prekretnica u njegovoj životnoj avanturi bio trenutak kada mu je stigla poruka od Mateje Kežmana. Pitao ga je da li može da dođe u Istanbul da urade nove tetovaže i završe ono što su započeli nekoliko meseci ranije. To je za Damira bilo vatreno krštenje.
– Mateja je tada igrao za Fenerbahče. To je bio prvi put da moram da preselim studio u koferu. Spakujem potrebne igle, boje, mašinice, preslikače i sve što je potrebno. Taj rad mi je bio veoma inspirativan jer smo prvu tetovažu uradili u dvorištu na dnevnom svetu sa pogledom na Bosfor.
Tada je upoznao i neke Matejine saigrače. Kolin Kazim Ričards, engleski fudbaler, takođe je poželeo da mu Damir ostavi mali pečat na koži. Ubrzo je usledio poziv da ovaj Beograđanin opet spakuje boje i nesvakidašnji kist i uputi se kod Kazima Kazima ne bi li ga išarao.
– Kolin mi je dao do znanja da imam apsolutnu slobodu da ga oslikam i da želi da se istetovira ceo. To mi je otvorilo novo poglavlje jer sam znao da ćemo se družiti i da ću raditi i u inostranstvu.
Slavni fubaler je javno izjavio da Damir nije samo tatu majstor već da je izuzetan umetnik i njegov drug. Istakao je da poslednjih godina radi isključivo sa njim i da niko drugi ne sme ni da ga pipne. Takođe je otkrio da ukoliko Damir i pomisli da neka tetovaža neće dobro izgledati – neće je uraditi.
Pošto se dobar glas daleko čuje, a kvalitetna umetnost odmah prepozna, nije čudno što Damir danas tetovira uglavnom sportiste koje ukrašava dugi niz godina. Kazim ga je upoznao sa fudbalerom Kristijanom Baronijem sa kojim, veli, sada ima posebno prijateljstvo. Pored Kristijana Baronija oslikava i fudbalere poput Andrea Santosa, Roberta Karlosa, Alvara Negreda, Kevina Miralasa, Aleksandra Kolarova, Stevana Jovetića, Roberta Prosinečkog…
Beogradski majstor otkriva da većina ljudi mahom počinje da se tetovira iz pomodarstva. Tek nakon nekoliko godina, objašnjava, čovek može da uhvati svoju ideju i onda to postaje priča.
– Ako posmatrate američku tatu scenu, možete da vidite da su tetovaže vremenom postajale sve živopisnije i da ona danas ide uzlaznom putanjom. Kako sve u Srbiji kaska, smatram da će za 15-ak godina ovaj vid ukrašavanja tela postati sve popularniji. Danas su tetovaže društveno prihvatljivije. Za to mnogo zasluga imaju vrhunski sportisti, glumci, pevači i drugi viđeni ljudi koji su uzor mnogima. A predrasuda, koja je nekad vladala, da se tetoviraju samo zatvorenici, bajkeri i andergraund društvo odavno je nestala.
Očarani Brazilac
Kao upečatljiv trenutak pamti kada je ispred njega seo brazilski reprezentativac Felipe Mela, koji tog časa nije imao nijednu jedinu tetovažu! Ubrzo mu je Damir za kratko vreme išarao gotovo čitavo telo. Felipe je u dokumentarcu o našem sagovorniku rekao da “ko se jednom ukrasi kod Damira, poželeće da se sav pokrije tetovažama”.
Atrakcija na plaži
Kolin Kazim Ričards se pohvalio da ga na plaži svi ga pitaju ko mu oslikava telo. Odgovor je kratak: “Damir.” Onda sledi pitanje da li može da ih upozna sa njim, a Kolin u šali kaže: “Eeee, malo teže, on je u Srbiji.”
Kičica za penziju
Damir priznaje da poslednjih nekoliko godina osim mašinice u ruke sve češće uzima četkicu. Mašta da kad okači mašinicu o klin počne da se bavi slikanjem na platnu.
